Bolesti su među glavnim uzrocima smrtnosti drveća iu šumama iu urbanim sredinama. Nove bolesti se neprestano unose, a patogeni neprestano skaču na nove domaćine, ugrožavajući sve više i više vrsta drveća. Kada su izložene novim domaćinima, bolesti u nastajanju mogu izazvati smrtnost koja se ranije nije videla u prirodnom opsegu.
Iako sve bolesti neće direktno ubiti svoje domaćine, neke mogu dramatično uticati na populaciju domaćina. U 20. veku, pepelnica kestena, možda najpoznatija bolest drveća u Severnoj Americi, efektivno je eliminisala kesten kao stablo prelivanja u svom rodnom području u planinama Apalači. U skorije vreme, videli smo iznenadnu smrt hrasta u Kaliforniji, odumiranje jasena u Evropi i rak oraha na istoku SAD, od kojih svaki ima potencijal da eliminiše populacije drveća domaćina i promeni ekosisteme u kojima se javljaju.
„Nastavak pojave i akumulacije novih bolesti povećava verovatnoću pojave posebno štetne bolesti i štete populaciji drveća domaćina“, kaže dr Endrju Goherti, ekolog istraživačkog pejzaža u Službi za šume USDA. U poslednje vreme istražuje gde su se bolesti drveća najbrže akumulirale i koje drveće najviše pogađaju nove bolesti. Ove informacije mogu pomoći istraživačima i upravnicima zemljišta da bolje predvide gde će se najverovatnije pojaviti nove bolesti.
Studija, nedavno objavljena u NeoBiota, analizira preko 900 novih izveštaja o bolestima na 284 vrste drveća u 88 zemalja i kvantifikuje kako su se nove zarazne bolesti akumulirale geografski i na različitim domaćinima. „Pristup ‘velikih podataka’ korišćen u ovoj studiji pomaže da se okarakteriše rastuća pretnja koju predstavljaju emergentne zarazne bolesti i kako je ova pretnja nejednako raspoređena regionalno i po vrstama domaćinima“, piše autor.
Dr Gougherti je otkrio da se globalno, broj novonastalih bolesti brzo akumulirao u poslednje dve decenije. „Akumulacija je očigledna i tamo gde su vrste drveća autohtone i tamo gde nisu autohtone, a otkriveno je da se broj novih pojavljivanja bolesti na globalnom nivou udvostručuje svakih ~ 11 godina“, objašnjava on.
Među drvećem koje je ocenio, najviše novih bolesti nagomilali su borovi, zatim hrastovi i eukalipti. To je, objašnjava on, verovatno zbog njihove široke autohtone rasprostranjenosti na severnoj hemisferi i sadnje borovih šuma širom sveta. Evropa je, u zbiru, imala najveću ukupnu akumulaciju novih bolesti, ali su Severna Amerika i Azija bile blizu.
Pored toga, pronašao je više bolesti drveća u nastajanju u oblastima u kojima su vrste drveća bile autohtone u odnosu na one koje nisu autohtone, sa izuzetkom Latinske Amerike i Kariba, verovatno zato što većina drveća koje je procenio nije autohtona u ovom regionu.
„Nažalost, malo je dokaza o zasićenju u akumulaciji nastalih bolesti drveća. Globalni trendovi pokazuju malo znakova usporavanja, što sugeriše da će uticaj novonastalih bolesti verovatno nastaviti da se povećava i ugrožava populacije drveća na globalnom nivou iu budućnosti“, upozorava dr. Gougherti. „Klimatske promene verovatno takođe igraju ulogu, kako stvaranjem povoljnijih uslova za patogene tako i stresom biljaka domaćina.“
