Afrički rog nedavno je iskusio najgoru sušu u gotovo pola veka, praćenu šestom uzastopnom sezonom nedostatka padavina. Ova suša direktno je uticala na pedeset miliona ljudi, dok je još 100 miliona bilo indirektno pogođeno. Rezultat toga bio je rizik od akutne nesigurnosti u snabdevanju hranom za oko 20 miliona ljudi, a 4,4 miliona je zatražilo humanitarnu pomoć. Broj izbeglica koje su bežale od suše i poplava brojao se u stotinama hiljada.
U nastojanju da se suprotstave ovim izazovima, vlade Kenije, Etiopije, Džibutija, Južnog Sudana i Ugande, zajedno sa tri agencije Ujedinjenih nacija, osnovale su Ustanovu za pristup podzemnim vodama 7. maja. Cilj ove inicijative je razviti strategiju za eksploataciju dubokih podzemnih voda u regionu.
Fokusiran na istraživanje održivog razvoja, smanjenja siromaštva i adaptacije na klimatske promene, ovaj novi poduhvat usmeravaće resurse i pažnju na nedostatak vode u Africi. Uz bolju predikciju suša, ova inicijativa može pomoći Africi da izgradi otpornost na buduće suše i potakne održivi razvoj.
Na temelju autorskih istraživanja o podzemnim vodama u regionu, predlaže se razmatranje strategijske mreže dubokih bunara za pristup podzemnim vodama na regionalnom nivou. Ovo bi podržalo napore u oblasti humanitarne pomoći i dugoročne izgradnje otpornosti na sušu.
Pored humanitarnih kriza, ponavljajuće suše na Africi proizvode skokove cena hrane, smanjuju bruto domaći proizvod širom regiona i pojačavaju nesigurnost i rizik od sukoba. Nedavne dugotrajne suše pratile su poplave, što je rezultiralo raseljavanjem zajednica.
Na Africi se nalazi najveća svetska populacija nomadskih stočara, koji čine polovinu stanovništva u nekim zemljama. Ovi stočari sve više se suočavaju sa nedostatkom kiše i propadanjem useva. Više od 40 miliona ljudi u pograničnim oblastima nema adekvatnu vodnu infrastrukturu.
Studije institucija poput Britanskog geološkog zavoda, Geološkog zavoda Sjedinjenih Država i Grupe Svetske banke potvrdile su postojanje ogromnih vodnih resursa širom podsaharske Afrike. Na osnovu analize ovih informacija, veruje se da mreža dubokih bunara za pristup podzemnim vodama može biti efikasna na Africi.
Duboke podzemne vode snabdevaju polovinu svetske potrošnje vode za piće i oko trećine vode za navodnjavanje i industriju. Za razliku od površinskih voda i plićih vodonosnih slojeva, duboki podzemni resursi vode mogu biti ključni kao klimatski otporni, nezagađeni i obilni izvori vode tokom sušnih perioda.
Na Africi, istraživanja potvrđuju da su duboke podzemne vode često dostupne na mestima gde suša najviše pogađa. Ponavljajuća žarišta suše dobro su poznata, omogućavajući predviđanje sušnih perioda i pripremu infrastrukture za podzemne vode. U slučajevima gde se zalihe redovno obnavljaju, korišćenje podzemnih voda može biti održivo.
Nedavne reinterpretacije podataka o starim bunarima otkrivaju da u Somaliji postoji oko 400.000 olimpijskih bazena sa svežom podzemnom vodom. Susedna Tanzanija poseduje duboke vodonosne slojeve koji bi mogli zadovoljiti potrebe za vodom dva miliona ljudi.
Podzemne vode mogu biti od koristi i u hitnim situacijama tokom suša, s obzirom da je do 50 puta jeftinije snabdevati zajednice podzemnom vodom nego kamionima.
Mreža dubokih bunara može pružiti potrebnu vodu zajednicama kako svakodnevno, tako i u hitnim situacijama kada druge zalihe vode nestanu, uzimajući u obzir održivost resursa i lokalne preference.
Identifikovane su zajednice koje najviše trpe usled suša na Africi, sa poznatim sezonskim migracijama. Povezivanje tih zajednica sa podzemnim zalihama vode može efikasnije obezbediti podršku.
Iscrpljivanje i eksploatacija podzemnih voda zahteva detaljno poznavanje lokalne hidrogeologije i specijalizovanu opremu za bušenje i pumpanje. Stoga je razumno da pogođene zemlje dele znanje i resurse.
Inicijativa za pristup podzemnim vodama okupiće zemlje u zajedničkom mapiranju podzemnih voda i razmeni informacija. Takođe će se istražiti mogućnosti primene novih tehnologija za prečišćavanje vode i obnovljive energije, kao i obezbeđivanje finansijskih sredstava za ulaganje u projekte vezane za klimatske promene.
Ključno je da lokalne zajednice učestvuju u planiranju, projektovanju, vođenju i održavanju bunara. Kroz saradnju sa hidrogeolozima i drugim stručnjacima, zajednice mogu doprineti odabiru najboljih lokacija za bunare.
Razvoj dubokih bunara treba da se integriše u celokupno upravljanje vodnim resursima. Na primer, tamo gde su poplave česta pojava nakon sušnih perioda, mogu se razviti planovi za sakupljanje i skladištenje vode.
Bunari mogu biti povezani sa malim poljoprivrednim projektima kako bi podržali hitnu proizvodnju hrane. Takođe, mogu biti centralno mesto koordinacije hitnih mera za ublažavanje suše i programe izgradnje otpornosti.
Postoje primeri uspešnog pristupa dubokim podzemnim vodama širom sveta, a lekcije o zajedničkom upravljanju mogu se primeniti iz regionalnih inicijativa za upravljanje velikim rekama.
Ostaje mnogo otvorenih pitanja. Kako će duboki bunari uticati na kretanje i odluke nomadskih stočara ili raseljenih zajednica? Da li postoji mogućnost sukoba u krhkim okruženjima? Da li treba pristupiti neobnovljivim vodonosnicima? Da li će voda iz bunara zahtevati prečišćavanje? Kako sprečiti prekomerno iscrpljivanje i druge probleme?