Naučnici sa Univerziteta u Stokholmu istražili su mehanizme koji stvaraju hladnu mikroklimu ispod šumskih krošnji tokom toplih i suvih letnjih dana. Studija otkriva kako senčenje krošnje i isparavanje vode zajedno stvaraju hladnije šumske mikroklime u poređenju sa temperaturama izvan šuma. Članak je objavljen u Poljoprivredna i šumska meteorologija.
„Nalazi su alarmantni u kontekstu klimatskih promena jer češće i teže suše mogu ugroziti funkcije hlađenja šuma“, kaže Kerolajn Grejzer, istraživač na Odeljenju za fizičku geografiju Univerziteta u Stokholmu i vodeći autor studije.
Šume mogu ublažiti ekstremne temperature – prirodni efekat klimatizacije. Oni to čine tako što pružaju senku i isparavaju i propuštaju vodu. „Zamislite da se šume znoje na vrućini da bi održale nisku unutrašnju temperaturu“, kaže Kerolajn Grejzer i nastavlja: „Moramo puno da pijemo da bismo se znojili, a šumama je potrebna voda iz tla.“
Studija, koja obuhvata četiri uzastopne letnje sezone i bazirana u šumama umerenog lišća u centralnoj Evropi, donosi na videlo konzistentan nalaz da su dnevne maksimalne temperature u šumskim podlogama u proseku za dva °C hladnije od okoline. Male sadnice drveća, kao i veliki deo šumskog biodiverziteta, zavise od mikroklime ovih zaštićenih šuma.
Istraživački tim je otkrio da viši nivoi vlage u zemljištu poboljšavaju efekat hlađenja u šumama, naglašavajući kombinovani doprinos hladovine krošnje, isparavanja vode iz tla i transpiracije biljaka hladnijim mikroklimama.
„Koristili smo mrežu malih registratora temperature i vlage raspoređenih po različitim šumskim delovima da bismo povezali dnevne fluktuacije temperature pod krošnjama sa pokrivačem krošnje i dnevne fluktuacije vlage u zemljištu na datoj lokaciji“, kaže Caroline Greiser. Ona dodaje: „Istraživanje mikroklime u šumama se često fokusira na pokrivanje krošnje kao glavnog pokretača hlađenja podloge. Naša studija naglašava ulogu vode u tlu u zaštiti podloge od rastuće toplote.“
Kako klimatske promene izazivaju više poremećaja u šumskim krošnjama i povećavaju rizik od suše u zemljištu, šume mogu izgubiti funkciju hlađenja. Istraživači stoga naglašavaju značaj uključivanja vlage u tlu u modele koji predviđaju šumsku mikroklimu, biodiverzitet i regeneraciju drveća.
