Astronomi su otkrili supermasivnu crnu rupu udaljenu 300 miliona svetlosnih godina, koja se nalazi u galaksiji SDSS1335+0728. Od 2019. godine, istraživači prate njeno buđenje i iznenađujuće erupcije svetlosti. Ova crna rupa, nazvana Ansky, pokazuje neobične karakteristike koje je teško objasniti.
Ansky ispušta X-zrake koje su deset puta duže i svetlije od tipičnih erupcija. Svaka erupcija oslobađa stotinu puta više energije nego što je zabeleženo ranije. Ove erupcije imaju najduži interval ikada zabeležen, od oko 4,5 dana, što izaziva nova pitanja o njihovom poreklu.
Popularna percepcija crne rupe je kao kosmičkog usisivača koji neprekidno upija materiju oko sebe. Međutim, njihovo postojanje je mnogo složenije, jer supermasivne crne rupe prolaze kroz periode aktivne i mirne faze. Na primer, supermasivna crna rupa u centru Mlečnog puta je relativno mirna.
Astronomi veruju da je aktivnost supermasivnih crnih rupa ključna za evoluciju crnih rupa i galaksija koje ih okružuju. Aktivne crne rupe sugerišu da je akrecija deo procesa rasta, a većina galaksija ima supermasivnu crnu rupu u svom središtu. Aktivnost te crne rupe utiče na formiranje zvezda i hemijsku evoluciju galaksije.
Zabeleženo je da supermasivne crne rupe mogu biti aktivne ili mirne i da mogu prelaziti iz jednog stanja u drugo. Ansky je postala prva supermasivna crna rupa koja je zabeležena u prelasku u aktivno stanje u realnom vremenu. Ova pojava je prvi put primećena 2019. godine, a istraživači još uvek ne razumeju uzroke ovih erupcija.
Crna rupa sama po sebi ne emituje svetlost, ali aktivnost u njenoj ekstremnoj gravitacionoj sredini proizvodi visoke temperature koje sjaje dok se crna rupa hrani. Naučnici su smatrali da se kvazi-periodične erupcije javljaju kada objekti poput zvezda ili manjih crnih rupa priđu previše blizu supermasivne crne rupe.
Međutim, svetlost koja dolazi iz Ansky nije lako objasniti. Ona je izuzetno svetla u širokom spektru talasnih dužina, od infracrvene do X-zraka, a erupcije traju duže nego što se predviđalo. Ova otkrića otvaraju nova pitanja i zahtevaju dodatna istraživanja.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Astronomy.
