Astronomi su otkrili redak sinhronizovani solarni sistem sa šest planeta koje se kreću kao veliki kosmički orkestar, netaknute spoljnim silama od njihovog rođenja pre milijardi godina.
Ovo otkriće, objavljeno u sredu, može pomoći da se objasni kako su nastali solarni sistemi širom galaksije Mlečni put. Ovaj je udaljen 100 svetlosnih godina u sazvežđu Koma Berenika. Svetlosna godina je 5,8 triliona milja.
Par satelita za lov na planete – NASA-in Tess i Cheops iz Evropske svemirske agencije – udružili su se za posmatranja.
Nijedna od planeta u savršenoj sinhroniji nije unutar zvezdine takozvane nastanjive zone, što znači malo ili nimalo verovatnoće života, barem kakvog poznajemo.
„Ovde imamo zlatnu metu“ za poređenje, rekao je Adrijen Leleu sa Univerziteta u Ženevi, koji je bio deo međunarodnog tima koji je rezultate objavio u časopisu Priroda.
Ova zvezda, poznata kao HD 110067, možda ima još više planeta. Šest pronađenih do sada su otprilike dva do tri puta veće od Zemlje, ali sa gustinom bližom gasnim divovima u našem solarnom sistemu. Njihove orbite se kreću od devet do 54 dana, što ih stavlja bliže svojoj zvezdi nego što je Venera suncu i čini ih izuzetno vrućim.
Kao gasovite planete, veruje se da imaju čvrsta jezgra napravljena od stena, metala ili leda, obavijena debelim slojevima vodonika, prema naučnicima. Potrebno je više zapažanja da bi se utvrdilo šta je u njihovoj atmosferi.
Ovaj solarni sistem je jedinstven jer se svih šest planeta kreće slično savršeno sinhronizovanoj simfoniji, rekli su naučnici. U tehničkom smislu, poznata je kao rezonanca koja je „precizna, veoma uredna“, rekao je koautor Enric Palle sa Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva.
Najdublja planeta završava tri orbite za svaka dva svog najbližeg suseda. Isto je i za drugu i treću najbližu planetu i treću i četvrtu najbližu planetu.
Dve najudaljenije planete završe orbitu za 41 i 54,7 dana, što rezultira četiri orbite za svaka tri. Najdublja planeta, u međuvremenu, završi šest orbita tačno u vreme kada najudaljenija završi jednu.
Smatra se da su svi solarni sistemi, uključujući i naš, nastali kao ovaj, prema naučnicima. Ali procenjuje se da je samo 1 od 100 sistema zadržao tu sinhronizaciju, a naš nije jedan od njih. Džinovske planete mogu da izokrenu stvari. Kao i meteorsko bombardovanje, bliski susreti sa susednim zvezdama i drugi poremećaji.
Dok astronomi znaju za 40 do 50 sinhronizovanih solarnih sistema, nijedan nema toliko planeta u tako savršenom koraku ili tako sjajnu zvezdu kao ova, rekao je Palle.
Hju Ozborn sa Univerziteta u Bernu, koji je bio deo tima, bio je „šokiran i oduševljen“ kada su se orbitalni periodi planeta ovog zvezdanog sistema približili onim što su naučnici predvideli.
„Vilica mi je bila na podu“, rekao je. „Bio je to zaista lep trenutak.“