Sićušni mehurići zarobljeni u drevnom antarktičkom ledu otkrili su porast globalnih šumskih požara koji se poklapaju sa znacima naglih klimatskih promena.
Dok su temperaturne varijacije, promene u tropskim padavinama i skokovi u metanu poznate karakteristike klimatskih promena, do sada požari nisu bili deo jednačine.
„Nismo se u to upuštali nužno tražeći signale požara“, rekao je glavni autor i klimatski naučnik Ben Riddel-Ioung za ScienceAlert.
„Prvobitni cilj je bio da se otkrije uzrok ovih naglih, ali malih povećanja metana tokom ponavljajućih intervala naglih klimatskih promena tokom poslednjeg glacijalnog perioda.
Uzorci jezgra koje je izbušio Riddel-Jangov tim sadrže vremensku liniju leda i vazduha u rasponu od 67.000 godina. Koristili su masenu spektrometriju da dekodiraju ovaj geološki šifrar, napisan u izotopima metana.
„Svakom uzorku je potrebno oko četiri sata za merenje, a bilo je samo nekoliko uzoraka koji su pokrivali ove nagle poraste metana“, rekao je Ridel-Jang. „Još se sećam osećaja kada sam prvi put video veliki pomak u izotopskom sastavu u tim uzorcima.
Metan ispušten u atmosferu obično stoji oko devet godina pre nego što se razgradi ili ukloni. To je dovoljno vremena da se proširi u sve krajeve sveta, gde može biti zarobljeno u malim vazdušnim džepovima između slojeva leda na mestima kao što je ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika.
Broj neutrona u ugljeniku i vodoniku molekula metana nagoveštava nedavnu istoriju gasa. Ako je metan došao iz biološkog izvora, kao što je cvet trulih algi ili mamutov prd, očekivalo bi se da izotopski sastav opada kako se nivoi metana povećavaju.
A ako bi metan eruptirao iz dubine Zemlje, na primer vulkanom, izotopski sastav bi se povećao zajedno sa atmosferskim metanom.
Ridel-Jangov tim je video trenutke u vremenskoj liniji ledenog jezgra gde je izotopski sastav metana skočio daleko više nego što bi čak i geološki izvor mogao da postigne, što implicira prisustvo gasova iz šumskih požara. Zanimljivo je da su ovi slučajevi usklađeni sa poznatim trenucima naglih klimatskih promena, što sugeriše da su požari povezani sa ovim događajima.
„Ova studija pokazuje da kada imate značajne promene u obrascima padavina povezanih sa naglim klimatskim promenama, to može izazvati ogromno povećanje aktivnosti šumskih požara“, rekao je Riddel-Ioung.
„Ovo je karakteristika ove vrste klimatskih promena za koju ranije nismo znali.
Te prošle klimatske promene uključuju Hajnrihove događaje, u kojima su se veliki komadi leda masovno odvajali od sada izumrlog ledenog pokrivača u Severnoj Americi, i Dansgaard-Oeschger događaji, gde dolazi do ogromnog zagrevanja u određenom regionu tokom nekoliko decenija pre zahlađenja. period koji traje nekoliko stotina godina.
„Regionalno zagrevanje i hlađenje izazvalo je pomeranje padavina, pojavu suše i, prema našoj studiji, povećanje požara“, objasnio je Ridel-Jang.
„Slična ‘reorganizacija’ bi mogla biti izazvana današnjim zagrevanjem koje bi onda moglo dovesti do mehanički sličnog povećanja požara, ali u ovom trenutku, moderne i prošle nagle klimatske promene i njihov uticaj na požar su dve različite priče.
Ono što vidimo je daleko održiviji i globalni porast zagrevanja od događaja Hajnrih i Dansgard-Ošger. Ali kako šumski požari postaju sve češći i intenzivniji kako naše emisije gasova staklene bašte eskaliraju, biće nam potrebni svi podaci koje možemo pronaći o interakcijama između požara i klime.
Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu Nature.
