Zaštita šuma na globalnom nivou mogla bi uveliko povećati količinu ugljenika koji oni sekvestriraju, otkriva nova studija, ali s obzirom na naš trenutni trag emisija, da li je to zaista važno?
Za Thomasa Crovthera, autora procene, odgovor je odlučno da.
„Apsolutno vidim ovu studiju kao razlog za nadu“, rekao je profesor na ETH Cirihu.
„Nadam se da će ljudi videti pravi potencijal i vrednost koju priroda može da donese na temu klimatskih promena.
Ali za druge, izračunavanje hipotetičkog potencijala skladištenja ugljenika u globalnim šumama je više akademska vežba nego koristan okvir za upravljanje šumama.
„Po zanimanju sam šumar, tako da zaista volim da vidim kako drveće raste“, rekao je Martin Lukač, profesor nauke o ekosistemima na Univerzitetu Reding.
Međutim, on smatra da su proračuni potencijala šumskog ugljenika poput ovih „opasnim“, upozoravajući da „odvlače pažnju od glavnog izazova i nude lažnu nadu“.
Krouter je već bio ovde: 2019. napravio je studiju o tome koliko drveća Zemlja može da podrži, gde da ih posadi i koliko ugljenika mogu da skladište.
„Obnova šuma je najbolje rešenje za klimatske promene koje je danas dostupno“, tvrdi on.
Taj rad izazvao je buru kritika, a stručnjaci su odbacili sve, od njegovog modeliranja do tvrdnje da je pošumljavanje bilo „najbolje“ rešenje.
Klimajući glavom, Krouter i njegove kolege su sada znatno proširili svoj skup podataka i koristili nove pristupe modeliranju za studiju objavljenu u ponedeljak u časopisu Nature.
Oni koriste istraživanja sa zemlje i podatke iz tri modela zasnovana na satelitskim snimcima visoke rezolucije.
Pristup modeliranju je „onoliko dobar koliko je trenutno“, priznao je Lukač, koji nije bio uključen u rad.
Studija procenjuje da šume skladište 328 gigatona ugljenika manje nego što bi bile da ih ljudsko uništenje ne bi dotaklo.
Procene preostalog svetskog „budžeta“ ugljenika za održavanje zagrevanja ispod 1,5C kreću se od oko 250-500 gigatona.
Većina šumskog potencijala – 139 gigatona – može se uhvatiti samo ostavljanjem postojećih šuma da dostignu punu zrelost, kaže studija.
Još 87 gigatona bi se moglo povratiti ponovnim povezivanjem fragmentiranih šuma.
Ostatak je u oblastima koje se koriste za poljoprivredu, pašnjake ili urbanu infrastrukturu, što autori priznaju da je malo verovatno da će biti poništeno.
Ipak, kažu da njihovi nalazi predstavljaju veliku priliku.
„Očuvanje šuma, obnova i održivo upravljanje mogu pomoći u postizanju klimatskih ciljeva ublažavanjem emisija i povećanjem sekvestracije ugljenika“, kaže se u studiji.
Modeliranje i mapiranje svetskih šuma je težak posao.
Postoji obim problema, ali i složenost onoga što čini šumu.
Drveće, naravno, ali potencijal skladištenja ugljenika u šumi ili džungli je takođe u njenom tlu i organskoj materiji koja zasipa šumsko tlo.
Istraživanja na nivou zemlje mogu ponuditi detaljne podatke, ali ih je teško ekstrapolirati.
A satelitski snimci pokrivaju velike delove zemlje, ali ih može zbuniti nešto tako jednostavno kao što je vreme, rekao je Nikolas Junes, naučni saradnik sa Australijskog nacionalnog univerziteta.
„Većina mesta gde postoji potencijal za skladištenje ugljenika su tropske zemlje… to su mesta gde postoji stalna oblačnost, pa je satelitske snimke veoma teško potvrditi“, rekao je on za AFP.
Iounes, stručnjak za daljinsko ispitivanje šuma, upozorava na složenost skupova podataka i modeliranja u studiji, rizik od uvođenja grešaka, iako rezultirajuće procene ostaju „veoma vredne“.
„Neće nam pokazati tačnu istinu za svaki piksel na Zemlji, ali je korisna.
Jedna primedba na kvantifikovanje potencijala ugljenika u šumama je da su uslovi daleko od statičnih, pri čemu sve brže utiču na klimatske promene, šumski požari i ranjivost na štetočine.
A, za Lukača, šta god da imaju šume, nije bitno za hitnost smanjenja emisija.
Procenjuje se da bi 328 gigatona u studiji „bilo zbrisano (iz) za 30 godina trenutnim emisijama“, rekao je on.
Krauter, koji savetuje projekat za sadnju triliona stabala na globalnom nivou, odbacuje ili-ili između zaštite šuma i smanjenja emisija.
„Hitno nam treba oboje“, rekao je on.
