Udarci ptica avionima znače ozbiljnu opasnost za bezbednost ljudi, a ovaj problem seže daleko u prošlost avijacije. Prva smrt pilota usled sudara sa pticom zabeležena je 1912. godine, kada se avion srušio u more nakon što je udario u galeba. Od tada, 795 ljudi je izgubilo život u takvim sudarima, dok je broj žrtava među pticama nemerljiv.
Sa razvojem avijacije i sve većim brojem aviona u vazduhu, rizik od ozbiljnih nesreća se povećava. Svake godine, vazduhoplovna industrija trpi značajne finansijske gubitke zbog ovakvih incidenata. Kako bi se smanjio rizik, aerodromi širom sveta primenjuju strategije upravljanja opasnostima od divljih životinja, uključujući odbijanje jata ptica dalje od piste, praćenje kretanja lokalnih ptica i upravljanje potencijalnim izvorima hrane kao što su deponije i farme u okolini aerodroma.
Nedavna studija fokusirala se na analizu sezonskih i hemisferskih trendova u udarima ptica na avione. Otkriveno je da udari dostižu vrhunac u kasno leto i jesen na obe hemisfere, ali se različito distribuiraju tokom godine. Sezonski trendovi u naletima ptica, čini se, povezani su sa obrascima razmnožavanja i migracijama ptica.
Prikupljeni podaci obuhvataju informacije o 122 aerodroma u 16 zemalja na pet kontinenata. Analizom podataka za svaku hemisferu, određeno je doba godine sa najvećim brojem udara ptica i širenjem tih udara tokom godine.
Na primer, udari ptica dostižu vrhunac krajem avgusta na severnoj hemisferi, dok se na južnoj hemisferi to dešava početkom aprila. Razlike u seizonskim vrhovima udara ptica između severne i južne hemisfere mogu se objasniti različitim faktorima poput površine zemlje i intenziteta migracija ptica.
Ova istraživanja su od suštinskog značaja za razumevanje i predviđanje mogućih rizika koje udari ptica predstavljaju po bezbednost vazdušnog saobraćaja. Uz saradnju vazduhoplovnih vlasti, naučnika i donosioca politika, moguće je smanjiti učestalost i intenzitet ovih incidentata.
