Čini se da je sudar dve neutronske zvezde, čvrsto vezane na orbiti u raspadanju, relativno redak događaj. U celoj galaksiji Mlečni put, od svih 100 milijardi zvezda, naučnici smatraju da postoji samo oko 10 binarnih neutronskih zvezda koje su predodređene za sudar.
Do danas smo otkrili samo nekoliko kilonova eksplozija koje su usledile nakon takvog sudara, i nijednu u našoj galaksiji. Ali šta ako postoji kilonova u Mlečnom putu? Šta bi to značilo za život na Zemlji?
Prema timu koji predvodi fizičar Haille Perkins sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign, ništa previše dobro, ako je eksplozija bila u određenoj blizini. Ova informacija verovatno neće mnogo pomoći ako se dve neutronske zvezde sudare u blizini – ali lepo je znati koliko svemir može biti smrtonosan.
Nalazi tima, postavljeni na server za preprint arKsiv, sugerišu da najveća opasnost dolazi od kosmičkih zraka, ako nismo na putu eksplozije gama zraka kilonove, do udaljenosti od 35 svetlosnih godina. Ako smo na tom putu, dobijamo fatalnu blizinu od 300 svetlosnih godina – ali moramo da budemo na tačno pravom mestu.
Ovo nam pomaže da procenimo pretnje našem sopstvenom postojanju, ali će takođe omogućiti naučnicima da utvrde verovatnoću preživljavanja života na vanzemaljskim svetovima u blizini ovih događaja koji razbijaju zvezde koji izbijaju snažnom radijacijom koja uništava atmosferu.
Sudari binarnih neutronskih zvezda – na osnovu malog broja koje smo primetili – imaju nekoliko komponenti.
Obično postoji kratkotrajni nalet gama zračenja (supernove pojedinačnih zvezda u kolapsu su duže), izbijajući u par uskih mlazova sa obe strane zvezda u sudaru, kao i gama čaure oko svakog mlaza, koji se formiraju dok mlaz pokušava da probije materijal proliven tokom kilonova.
Kada mlazovi udare u okolni međuzvezdani medijum, oni proizvode moćne rendgenske zrake; to je poznato kao naknadni sjaj rendgenskih zraka. I, kako se situacija razvija tokom godina do vekova, mehur kosmičkih zraka se širi u svemir iz centra sudara.
Perkins i njen tim istraživali su kako ovi događaji mogu uticati na planetu, na osnovu onoga što znamo iz prvog ikada otkrivenog sudara neutronske zvezde, GV170817.
Otkrili su da je svako živo biće u uskom dometu mlaza na udaljenosti od 91 parseka – 297 svetlosnih godina – verovatno tost zbog snažnog gama zračenja. Izvan tog uskog opsega, međutim, nešto je sigurnije. Morali biste biti na udaljenosti od oko 13 svetlosnih godina da biste bili pogođeni gama zračenjem iz struktura čaure.
Obe ove pretnje trajale bi samo kratko vreme; oni bi skinuli Zemljin stratosferski ozon, kome bi trebalo oko četiri godine da se oporavi. Rendgensko zračenje, otkrio je tim, mnogo je smrtonosnije, jer naknadni sjaj traje mnogo duže od emisije gama zraka. Međutim, i dalje biste morali da budete relativno blizu – u roku od oko 16 svetlosnih godina.
Dugoročni mehur kosmičkih zraka predstavlja najveću pretnju, otkrili su istraživači. Ubrzani ostacima kilonove, oni bi odvojili ozon, ostavljajući Zemlju ranjivom i zasutu radijacijom, u trajanju do hiljada godina. To bi izazvalo razorno masovno izumiranje. Za to bismo morali da budemo na udaljenosti od oko 35 svetlosnih godina od izvora.
Tako da smo verovatno relativno bezbedni od ove vrste smrti, za sada. U stvari, daleko smo više u opasnosti od nečega upravo ovde u Sunčevom sistemu: džinovskih baklji sa našeg sopstvenog Sunca. Posle toga, trebalo bi da brinemo o udarima asteroida, a zatim i supernove. Kilonove su, barem na ovoj listi, najmanja naša briga, uprkos opasnostima koje mogu predstavljati.
„Retkost spajanja binarnih neutronskih zvezda u kombinaciji sa malim opsegom smrtonosnosti znači da one verovatno nisu važne pretnje životu na Zemlji. Nalazimo da je srednje vreme ponavljanja smrtonosnih spajanja na lokaciji Sunca mnogo veće od starosti Univerzuma“, pišu istraživači.
„Međutim, čak i da nikada ne izazove masovno izumiranje, obližnji kilonova događaj bi bio vidljiv na Zemlji. Verovatno bi poremetio tehnologiju ubrzo nakon spajanja i ostao sjajan na nebu više od mesec dana.“
Pa, to je nešto čemu se bar treba radovati.