Oko 50% nedonoščadi razvije neki oblik bronhopulmonalne displazije, poremećaj disanja koji može uzrokovati dugotrajno disanje i zdravstvene probleme. Oko 20% nedonoščadi razvije BPD sa plućnom hipertenzijom, najtežom podtipom stanja.
Procenjuje se da će 40% ove grupe umreti pre 2 godine. Međutim, malo se zna o tome šta uzrokuje razvoj BPD-PH.
„Trenutne metode skrininga su ograničene u svojoj sposobnosti da otkriju BPD, a kamoli ozbiljnost bolesti“, rekao je Samuel Gentle, MD, docent na Univerzitetu Alabama u Birmingemskom odeljenju za neonatologiju. „Pošto su i BPD i BPD-PH uobičajeni morbiditeti kod nedonoščadi, želeli smo da procenimo druge potencijalne metode za raniju dijagnozu.“
Džentl je, zajedno sa drugim istraživačima sa UAB Marnik E. Heersink School of Medicine, sproveo dve studije kako bi procenio rizike i prediktore razvoja BPD-PH kod nedonoščadi. Rezultati obe studije, objavljeni u American Journal of Respiratori and Critical Care Medicine, utvrđuju trajanje događaja intermitentne hipoksemije i vreme kada je otvoreni sud ductus arteriosus ostao otvoren kao potencijalni prediktori BPD-PH kod nedonoščadi.
Prevremeno rođena beba se bore da precizno kontrolišu svoje disanje, obično zbog nerazvijenih pluća. Ovo može dovesti do povremene hipoksemije ili periodičnog pada nivoa zasićenosti kiseonika kod novorođenčeta ispod prihvatljivog opsega.
Studije sugerišu da kumulativni efekat IH epizoda može biti štetan po zdravlje novorođenčeta. Prva UAB studija je procenila da li karakteristike epizoda IH, kao što su učestalost i trajanje događaja IH, mogu predvideti koja će nedonoščad kasnije razviti BPD-PH.
Rezultati su pokazali da novorođenčad sa IH događajima koji traju duže od jednog minuta imaju dvostruko veće šanse da razviju BPD-PH. Učestalost epizoda se nije razlikovala između dve grupe.
„Ako je dužina epizoda IH prediktor razvoja BPD-PH, to može omogućiti lekarima da ranije identifikuju bebe sa BPD-PH“, rekao je Gentle. „Nadamo se da će ranije otkrivanje dovesti do ranije intervencije i poboljšanja ishoda kod novorođenčadi sa ovom razornom bolešću.“
Dok je u materici, fetusu nije potrebna krv koja se pumpa u pluća jer majka obezbeđuje fetus kiseonikom. Umesto toga, otvoreni sud ductus arteriosus je jedan mehanizam kojim krv iz srca zaobilazi pluća i usmerava se ka telu. Kada se beba rodi, PDA sud obično nestaje rano tokom prelaznog perioda cirkulacije. Kod nedonoščadi, PDA sud ostaje otvoren duže, ponekad mesecima.
Gentleova druga studija je procenila kako je dužina vremena dok je PDA sud ostao otvoren uticao na razvoj BPD-PH. Rezultati su pokazali da su nedonoščad rođena između 22 i 28 nedelja sa BPD-PH češće imala PDA koji je ostao otvoren duže od 28 dana. Pored toga, uporno trajanje PDA bilo je povezano sa smrću od BPD-PH. Ovo je bilo češće nego kod novorođenčadi sa samo BPD.
Opservacione studije su pokazale da bebe sa PDA koji duže ostaje otvoren imaju veću verovatnoću da razviju BPD. Dodatne studije su pokazale da intervencija, kao što je prepisivanje acetaminofena ili ibuprofena, može pomoći u zatvaranju PDA, ali ne mora nužno da spreči razvoj BPD.
„Postoje značajne varijacije u praksi u pogledu toga da li lekari treba da intervenišu i zatvore uporne PDA uređaje“, rekao je Džentl. „Naši rezultati pružaju dokaze da konzervativni pristup PDA intervenciji duže od četiri nedelje nakon rođenja može povećati rizik kod beba od razvoja BPD-PH.“
Gentle takođe primećuje da ostaje pitanje da li je uporni PDA ono što uzrokuje BPD-PH ili razvoj BPD-PH vodi do PDA koji ostaje otvoren duže. On kaže da bi longitudinalno praćenje PDA, uključujući ehokardiograme pre 28 dana nakon porođaja, moglo pomoći da se obezbede dodatni markeri koji bi se mogli koristiti kao determinante razvoja.
