Mladi (24 godine i mlađi) provode u proseku šest sati dnevno onlajn, prvenstveno koristeći svoje pametne telefone, prema istraživanju Univerziteta u Sariju. Stariji ljudi (od 24 godine i više) provode 4,6 sati na mreži.
Surreieva studija, u kojoj je učestvovalo 796 učesnika, uvodi novi spektar zavisnosti od interneta, kategorišući korisnike interneta u pet grupa:
- Prigodni korisnici (14,86%): Ova grupa uglavnom koristi internet za određene zadatke i isključuju se bez zadržavanja. Ne pokazuju znakove zavisnosti i uglavnom su stariji, sa prosečnom starošću od 33,4 godine. Najmanje su zainteresovani za istraživanje novih aplikacija.
- Početni korisnici (22,86%): Ovi pojedinci često provode više vremena na internetu nego što su prvobitno planirali i nešto su zapostavljajući kućne obaveze, ali se ne smatraju zavisnima. Umerno su zainteresovani za aplikacije i imaju prosečnu starost od 26,1 godine.
- Eksperimentatori (21,98%): Ova grupa se oseća nelagodno ili anksiozno kada nisu povezani s internetom. Kad se povežu na internet, osećaju se bolje. Eksperimentatori su skloni da isprobavaju nove aplikacije i tehnologije, a njihova prosečna starost je između 22,8 i 24,3 godine.
- Zavisnici u poricanju (17,96%): Ovi korisnici pokazuju zavisničko ponašanje, kao što su stvaranje novih odnosa na internetu i zapostavljanje odgovornosti u stvarnom svetu kako bi bili na internetu. Međutim, neće priznati da se osećaju nelagodno kada nisu povezani. Takođe su veoma sigurni u korišćenju mobilne tehnologije.
- Zavisnici (22,36%): Ova grupa otvoreno priznaje svoju zavisnost od interneta i prepoznaje njen negativan uticaj na svoje živote. Najsigurniji su u korišćenju novih aplikacija i tehnologija. Vreme koje provode na internetu znatno je veće u odnosu na prigodne korisnike.
Dr Bridžit Stangl, vodeći autor studije na Univerzitetu u Sariju, rekla je: „Naš glavni cilj je bio da razjasnimo razliku između problematičnog korišćenja interneta i zavisnosti od njega. Otkrili smo da što ste mlađi, veća je verovatnoća da ćete biti zavisni od interneta, a ova tendencija se smanjuje sa godinama.
„Takođe smo želeli da istražimo kako ozbiljnost zavisnosti od interneta utiče na iskustvo korisnika sa novim, visokotehnološkim aplikacijama kao što je proširena stvarnost.
Istraživači nisu pronašli vezu između pola i ponašanja na mreži. Pored toga, viši nivoi zavisnosti korelirali su sa većim samopouzdanjem u korišćenju mobilne tehnologije, posebno većom spremnošću da se isprobaju nove aplikacije.
Studija je takođe otkrila da emocionalna iskustva (emocije koje se osećaju dok koristite aplikaciju) snažno predviđaju buduće ponašanje za sve grupe kada budu u interakciji sa proširenom stvarnošću. Nasuprot tome, akciona iskustva (navigacija veb-sajtom ili igranje igrice) su uglavnom bila irelevantna za zavisnike.
Dr Stangl je zaključio: „Naša studija naglašava potrebu za prilagođenim intervencijama i podrškom za pojedince u različitim fazama zavisnosti od interneta. Nalazi će sigurno uticati na dizajn i razvoj digitalnih usluga i AR aplikacija, osiguravajući da one zadovoljavaju različite potrebe korisnika. u sadašnjem digitalnom okruženju“.