Nova studija istraživača iz Brigham and Vomen’s Hospital, jednog od osnivača zdravstvenog sistema Mass General Brigham, bacila je novo svetlo na najbolje strategije koje bolnice mogu da koriste za pomirenje lekova, kritičan i težak zadatak ažuriranja i verifikacije pacijentovih lista lekova i nalozima, bez obzira na to gde se nalaze u sistemu zdravstvene zaštite.
Studija, objavljena u BMJ Qualiti & Safety, je nova analiza podataka iz druge studije poboljšanja kvaliteta pomirenja lekova u više centara (MARKUIS2).
„Otkrili smo da je uzimanje ‘najbolje moguće’ istorije lekova dok je pacijent još uvek u odeljenju hitne pomoći mnogo efikasnije nego kasnije kada je pacijent već primljen u bolnicu,“ rekao je odgovarajući autor Džefri L. Šniper, dr. , MPH, direktor istraživanja Brighamovog odeljenja za opštu internu medicinu i primarnu negu, profesor medicine na Harvardskoj medicinskoj školi i glavni istraživač MARKUIS2 studije.
„Ovi nalazi daju specifične smernice koje bolnice i zdravstveni sistemi mogu koristiti da poboljšaju bezbednost lekova i zaštite pacijente od neslaganja.“
Dok su elektronski zdravstveni kartoni unapredili mnoge aspekte medicine, postojanje višestrukih elektronskih zapisa od različitih pružalaca zdravstvenih usluga uvodi izazove za bolnice kada uspostavljaju potpunu i tačnu istoriju lečenja pacijenata.
Usklađivanje lekova je posebno izazovno tokom prelaza na negu, uključujući prijem u bolnicu i otpust iz bolnice. I dok ne prouzrokuje svako neslaganje u medikamentima štetu, medicinski pacijenti doživljavaju, u proseku, najmanje jednu potencijalno štetnu neslaganje lekova po hospitalizaciji.
„Ovo je jedna od onih oblasti u kojima ljudi samo pretpostavljaju da bolnice to uvek mogu da urade kako treba, ali je to u praksi prilično teško“, rekao je Šniper. „Prosečan pacijent koji dolazi u bolnicu ima više lekara, uzima nekoliko različitih lekova i možda ne uzima dosledno ono što im je propisano.“
Poboljšanje bezbednosti lekova je nacionalni cilj za bezbednost pacijenata Zajedničke komisije od 2005. godine, ali se pomirenje lekova pokazalo kao izazov za bolnice, uglavnom zbog faktora kao što su ograničeni resursi i poteškoće u sprovođenju složenih tokova posla.
„Evo nas skoro 20 godina kasnije, a još uvek to nismo sasvim shvatili“, dodao je Šniper.
MARKUIS2 studija je sprovedena u 18 različitih bolnica u Severnoj Americi tokom 18 meseci, obezbeđujući komplet alata i mentorsku implementaciju za poboljšanje postupaka pomirenja lekova. Studija je otkrila da su se u proseku razlike u lekovima smanjivale za oko 5% mesečno, i za skoro dve trećine ukupno, kada je komplet alata primenjen. U svom novom izveštaju, istraživači su dalje analizirali rezultate kako bi utvrdili koje su specifične intervencije bile najefikasnije.
Otkrili su da su najefikasnije intervencije bile uzimanje sveobuhvatne istorije lekova pre prijema u bolnicu, dok su pacijenti još u urgentnom odeljenju, i usaglašavanje lekova po otpustu upoređujući režime pre prijema, tokom hospitalizacije i u nalozima za otpust.
„Moramo da se bolnice fokusiraju na uzimanje najbolje moguće istorije lekova u odeljenju za hitne slučajeve, a zatim na dobro pomirenje lekova na otpustu povrh toga, posebno za pacijente sa najvećim rizikom“, rekao je Šniper. „Podrška ta dva napora bi uveliko doprinela poboljšanju bezbednosti pacijenata.“
Iako je studija MARKUIS2 pomogla da se pokrene proces, istraživači priznaju da će biti potrebno više istraživanja da bi se u potpunosti rešili kompleksni problemi koji utiču na bezbednost lekova.
„Ono što smo do sada radili odnosi se na bolnice, gde znamo da ljudi uzimaju mnogo lekova, ali postoje i druga okruženja u kojima se javljaju neslaganja u lekovima“, rekao je Šniper. „Neki od naših sledećih koraka su da pogledamo ambulantna podešavanja, kao što su ordinacije, kao i dvostruke tranzicije, gde pacijent provodi vreme u drugoj ustanovi, kao što je rehabilitacija pre nego što ode kući.“
Kratkoročno, istraživači su učinili MARKUIS2 komplet alata dostupnim bez ikakvih troškova za bolnice i pružaju konsultacije bolnicama kako bi im pomogli da ih vode kroz proces implementacije.
„Želimo da ovo povećamo što je više moguće, na što više bolnica koje su spremne za to“, rekao je Šniper. „To je mesto gde možemo da ostvarimo najveći neposredni uticaj.“
