Deca moraju biti poučena više o važnosti biljaka da bi obrazovanje o klimatskim promenama i održivosti bilo efikasno, upozoravaju stručnjaci.
Botanika bi trebalo da bude više zastupljena u školskom programu i da bude veći fokus obrazovne politike, kaže studija objavljena u časopisu za biološko obrazovanje.
Upozorava ni važnost biljaka za održivost niti pretnje sa kojima se mnoge od njih suočavaju nisu adekvatno zastupljene u naučnom obrazovanju. Iako je problem identifikovan već neko vreme, pokušaji njegovog rešavanja često su se borili da steknu uporište u praksi naučnog obrazovanja.
Dr Bethan Stagg sa Univerziteta Eketer i profesor Justin Dillon sa UCL tvrde da nastavnici treba da dobiju podršku i obuku kako bi osporavali svoje postojeće pretpostavke o biljkama i njihovoj važnosti, kako bi mogli pokazati kritičnu ulogu biljaka u životnoj sredini.
Biljna raznovrsnost je ključna za efikasno funkcionisanje ekosistema, ali mnoge vrste su podložne izumiranju, uglavnom zbog gubitka staništa, direktne eksploatacije i klimatskih promena. Istraživači su ranije otkrili da se svest o biljkama kod ljudi razvija kada imaju česte interakcije sa biljkama koje su direktno povezane sa njihovim životima.
Dr Stagg je rekao: „Biljke pružaju odličnu priliku za razvoj veza sa prirodom, pošto su divlje biljke sveprisutne čak iu najizgrađenijem okruženju i mogu im se pouzdano pristupiti u svakom trenutku.
„Ali povezivanje sa biljkama ne mora da bude samo deo učenja na otvorenom. Biljke u učionici su vredan resurs i mogu uključivati lokalne divlje biljke kako bi podstakle veze sa biodiverzitetom sa kojim se deca svakodnevno susreću.
„Fokusiranje na lokalno okruženje učenika može učiniti njihova iskustva sa biljkama relevantnijim i značajnijim i omogućiti rastuće uvažavanje i empatiju prema biljkama.
„Ugrađivanje biljaka u obrazovanje o održivosti nije mali izazov, budući da su biološka raznolikost i ekološka kriza već po strani u mnogim politikama i debatama o održivosti. Biodiverzitet se često tretira kao podtema klimatskih promena. Problem je očigledan u društvu uopšteno. Stoga su nam potrebni obrazovni pristupi koji šire svijest o biodiverzitetu.“
Profesor Dilon i dr Stag su zagovarali ovaj pristup u nizu vebinara i predstojećem kursu otvorenog pristupa za edukatore.
Profesor Dilon je rekao: „Razumevanje uloge biljaka u održivosti zahteva više od znanja o vrstama i svesti o njihovoj važnosti – zahteva praktične veštine koje se kreću od identifikacije do upravljanja staništima i hortikulturne proizvodnje, kao i ličnu motivaciju za preduzimanje akcija, kao i društvenu posvećenost pružanju podrške drugima u aktivnostima šireg opsega, bilo da se radi o nauci građana, uzgoju hrane ili zaštiti oprašivača.
„Samo znanje ne menja ponašanje. Ne možemo očekivati da će trenutni pristup biljkama u obrazovanju ili podstaći svest o biljkama ili doprineti delovanju. Ipak, mnoge obrazovne intervencije nastavljaju da se fokusiraju prvenstveno na poboljšanje kognitivnih dobitaka u učenju dok se ograničena pažnja posvećuje uticajima na akcije Ali to je promena ponašanja koja nam je potrebna i za rešavanje nedostatka svesti o biljkama i za razvoj ekološke pismenosti i sposobnosti učenika.“
