Sunce, daleko od mirnog mesta, povremeno oslobađa ogromne količine energije kroz solarne baklje i izbacivanja koronalne mase (CME). Nova studija sugeriše da bi naša zvezda mogla biti sklonija ekstremnim događajima nego što se ranije mislilo, što postavlja ozbiljna pitanja o spremnosti naše infrastrukture.
Istraživanje koje je obuhvatilo 56.450 zvezda sličnih Suncu pokazalo je da se superbaklje mogu događati u proseku jednom u 100 godina. Ovo je znatno češće nego što se prethodno procenjivalo. „Bili smo iznenađeni koliko često zvezde slične Suncu proizvode ovakve događaje“, izjavio je Valerij Vasiljev sa Instituta Maks Plank.
Potencijalni rizici za Zemlju
Najpoznatiji zabeleženi događaj, Karingtonova oluja iz 1859. godine, izazvao je globalni kolaps telegrafskih mreža i geomagnetne oluje koje su zapalile telegrafske stanice. Iako nije bio na nivou moderne superbaklje, izazvao je značajnu štetu. Danas, sa zavisnošću od električne mreže i satelitskih komunikacija, posledice bi bile katastrofalne.
Izbacivanje koronalne mase, koje često prati solarne baklje, generiše geomagnetne struje koje mogu preopteretiti energetske mreže, izazvati nestanke struje i oštetiti satelite. Slična oluja 1989. godine uzrokovala je višednevni nestanak struje u Kvebeku.
Neophodnost bolje pripreme
Naučnici upozoravaju na važnost preciznog predviđanja solarne aktivnosti. Podaci iz prstenova drveća i ledenih jezgara ukazuju na to da su geomagnetne oluje ekstremnih razmera, poznate kao Mijake događaji, retke, ali ipak moguće. Međutim, pitanje ostaje: da li svaka solarna superbaklja izaziva izbacivanje koronalne mase i kakve bi bile posledice?
„Razumevanje kako naše Sunce funkcioniše ključ je za bolju pripremu“, objašnjava Natali Krivova, astrofizičarka s Instituta Maks Plank.
S obzirom na učestalost ovih događaja, međunarodna saradnja i ulaganja u otpornost energetske i komunikacione infrastrukture postaju sve urgentniji prioritet.
