Studija ukazuje na personalizovane mogućnosti lečenja glioblastoma

Studija ukazuje na personalizovane mogućnosti lečenja glioblastoma

Studija koja se pojavljuje u Cancer Cell otkriva evolucionu dinamiku recidiva glioblastoma kroz proteogenomsku analizu, nudeći potencijalne terapijske puteve.

Istraživački tim, predvođen profesorom Džejsonom K. Saom sa Odeljenja za biomedicinsku informatiku Univerziteta Korejskog univerziteta i profesorom Jong Bae Parkom iz Nacionalnog centra za rak, razjasnio je evolutivni proces recidiva glioblastoma kroz integrativnu proteogenomsku analizu. Oni su na osnovu svojih nalaza pružili nove mogućnosti lečenja.

Glioblastom je poznat po svojim složenim genetskim promenama i ćelijskoj sposobnosti da komunicira sa okolnim neuronima. Posebno je izazovna zbog visoke stope recidiva i preovlađujuće otpornosti na standardne tretmane kao što su hemoterapija i radioterapija.

Istraživački tim je pažljivo analizirao genomske, transkriptomske i proteomske profile odgovarajućeg primarnog i rekurentnog glioblastoma od 123 pacijenta. Otkrili su da su rekurentni tumori prošli neuronsku tranziciju (interakcija između ćelija raka i nervnih ćelija putem neurotransmitera značajno utiče na rast, napredovanje i metastaze raka) kroz aktivaciju VNT/PCP signalnog puta i BRAF protein kinaze.

Studija je takođe ilustrovala, kroz eksperimentalnu validaciju sa ćelijama izvedenim od pacijenata i životinjskim modelima, da formiranje sinapsi između normalnih neurona sa tumorskim ćelijama predstavlja kritičnu ulogu u otpornosti recidivnog tumora na standardnu terapiju.

Štaviše, istraživanje je naglasilo da primena vemurafeniba (ciljanog leka koji inhibira BRAF) sa temozolomidom (konvencionalnim lekom za hemoterapiju) efikasno utiče na tranziciju neurona i invazivni kapacitet ponavljajućih tumorskih ćelija, značajno produžavajući preživljavanje na životinjskim modelima. Ovaj ishod potvrđuje ciljanje BRAF protein kinaze kao novu strategiju za borbu protiv rekurentnog glioblastoma, otvarajući put za inovativne mogućnosti lečenja.

Profesor Sa je izjavio: „Izazov sa tradicionalnom genomskom analizom bila je njena nesposobnost da u potpunosti dešifruje obrasce evolucije tumora. Ovo istraživanje, međutim, koristi višedimenzionalni pristup analizi podataka, nudeći nove terapeutske mogućnosti.“

Profesor Park je objasnio: „Ovo je prvi put da smo uspeli da demonstriramo, kroz integraciju genomskih, proteomskih i kliničkih podataka, ulogu formiranja mreže ćelija neurona i mozga u recidivu tumora mozga.“