Istraživači Univerziteta u Pitsburgu identifikovali su tip imunološke ćelije koja pokreće hroničnu neuspeh transplantacije organa u mišjem modelu transplantacije bubrega i otkrivenim putevima koji bi mogli biti terapeutski ciljani za poboljšanje ishoda pacijenata. Nalazi su objavljeni u novom naučnom imunološkom članku.
„U transplantaciji čvrstih organa, kao što je transplantacija bubrega, jednogodišnji ishodi su odlični jer imamo imunosupresivne lekove koji rešavaju problem akutnog odbacivanja“, rekao je ko-stariji autor Fadi Lakis, dr, ugledni profesor hirurgije, profesor imunologije i medicine, i naučni direktor Instituta za transplantaciju Thomas E. Starzl u Pittu i UPMC.
„Ali tokom vremena, ovi organi često počnu da otkazuju zbog sporijeg oblika odbacivanja koji se naziva hronično odbacivanje, a čini se da trenutni lekovi ne pomažu. Razumevanje ovog problema je bila motivacija iza naše studije.“
Ranije su Lakkis i njegove kolege pokazali da tip imunološke ćelije nazvane T ćelije memorije rezidentne u tkivu izazivaju hronično odbacivanje. Kao i sve memorijske T ćelije, ove rezidentne verzije „sećaju“ se ranije naišle na pretnje prepoznavanjem specifičnih identifikacionih karakteristika koje se nazivaju antigeni. Ali za razliku od većine memorijskih T ćelija, koje cirkulišu u krvotoku, T ćelije koje žive u tkivima žive unutar organa.
U novoj studiji, prvi autor Roger Tieu, Ph.D., student Programa za obuku medicinskih naučnika u Pittu, otkrio je dva faktora koji održavaju rezidentne memorijske T ćelije u bubrežnim transplantacijama tokom vremena. Prvi je sam antigen — molekuli koje T ćelije koriste da prepoznaju transplantat donora kao stranog. Pošto rezidentne T ćelije borave unutar bubrežnog transplantata, one su stalno izložene takvim antigenima. Drugi faktor je citokin, ili inflamatorni signalni protein, nazvan IL-15.
Takođe ključ za ovaj proces je još jedan tip imunih ćelija nazvan dendritične ćelije, koje hvataju i antigen i IL-15 i predstavljaju ih receptorima na rezidentnim memorijskim T ćelijama.
„Dendritske ćelije su poput dirigenta orkestra“, rekao je Lakkis. „Oni su kritični za aktiviranje mnogih vrsta imunih ćelija i koordinaciju imunoloških odgovora.“
Kada su istraživači iscrpili dendritske ćelije ili blokirali njihovu sposobnost da predstave antigen ili IL-15, primetili su pad u količini i funkcionalnosti T ćelija rezidentne memorije.
„Antigen i IL-15 su potrebni za održavanje T ćelija“, rekao je ko-stariji autor Martin Oberbarnscheidt, MD, Ph.D., docent hirurgije u Pittu. „Ako uklonite bilo koje, rezidentne memorijske ćelije opadaju u broju. Kod pacijenata sa transplantacijom, nije izvodljivo da se oduzme antigen jer se nalazi u organu donora, ali ciljanje na IL-15 je klinički prevodivo.“
Zaista, kada su istraživači blokirali signalizaciju IL-15 sa antitelom koje je sprečilo vezivanje IL-15 za njegov receptor na T ćelijama, otkrili su da je preživljavanje transplantata u velikoj meri produženo kod primaoca bubrega kod miša.
Istraživači se nadaju da bi rezultati mogli da postave osnovu za klinička ispitivanja za testiranje antitela kod pacijenata sa transplantacijom kako bi se hronično odbacivanje svelo na minimum. Blokiranje signalizacije IL-15 moglo bi omogućiti preciznije ciljanje rezidentnih memorijskih T ćelija unutar transplantata, dok bi minimiziralo globalnu imunosupresiju drugih T ćelija u celom telu koje su važne za imunitet na infekcije.
„U mojoj medicinskoj školi, imao sam privilegiju da radim sa pacijentima sa transplantacijom“, rekao je Tieu. „Uzbuđen sam što naš rad ima potencijal da se prevede iz laboratorije u kliniku, sa ciljem ublažavanja hroničnog odbacivanja i podizanja kvaliteta života naših pacijenata.“
