Studija Univerziteta u Eseksu, vođena od strane dr. Megane Klabunde s Odeljenja za psihologiju, proučavala je uticaje traume u detinjstvu na razvoj mozga i identifikovala poremećaje u neuronskim mrežama koje utiču na samofokusiranje i rešavanje problema. Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Biological Psychiatry: Cognitive Neuroscience and Neuroimaging, ukazuje na to da deca mlađa od 18 godina koja su doživela zlostavljanje verovatno imaju poteškoće s emocijama, empatijom i razumevanjem svog tela.
Studija je koristila veštačku inteligenciju za analizu stotine skeniranja mozga kako bi identifikovala obrasce. Ovi nalazi ukazuju na moguće teškoće u školi koje proizlaze iz pamćenja, mentalnih zadataka i donošenja odluka kod dece koja su iskusila traumu.
Dr. Klabunde ističe da trenutni naučno zasnovani tretmani za traumu u detinjstvu uglavnom fokusiraju na rešavanje strašnih misli i izbegavanje okidača traume, ali da ova studija ukazuje na to da je to samo deo problema. Čak i kada deca ne razmišljaju o svojim traumatskim iskustvima, njihov mozak se suočava s teškoćama u obradi senzacija u telu, što utiče na način razmišljanja i osećanja o unutrašnjem svetu, a takođe može uticati na sposobnost saosećanja i uspostavljanja odnosa.
Nalazi ove studije mogu pomoći u razvoju novih tretmana za decu koja su pretrpela zlostavljanje, fokusirajući se na tehnike obnove tih neuronskih mreža i obnavljanje osećaja sebe kod pacijenata. Dr. Klabunde izražava nadu da će ovo istraživanje doprineti boljem razumevanju uticaja traume na umove u razvoju i ukazati na nedostatke u trenutnim pristupima lečenju traume u detinjstvu.
