Pre otprilike 700.000 godina, „toplo ledeno doba“ je trajno promenilo klimatske cikluse na Zemlji. Istovremeno sa ovim izuzetno toplim i vlažnim periodom, polarni glečeri su se uveliko proširili. Evropski istraživački tim, uključujući naučnike sa Zemlje sa Univerziteta u Hajdelbergu, koristio je nedavno dobijene geološke podatke u kombinaciji sa kompjuterskim simulacijama kako bi identifikovao ovu naizgled paradoksalnu vezu.
Prema istraživačima, ova duboka promena klime na Zemlji bila je odgovorna za promenu klimatskih ciklusa, što predstavlja kritičan korak u kasnijoj klimatskoj evoluciji naše planete. Njihova studija objavljena je u časopisu Nature Communications.
Geološka ledena doba — koja se nazivaju glacijalni periodi — karakteriše razvoj velikih ledenih pokrivača na severnoj hemisferi. U proteklih 700.000 godina, faze su se pomerale između različitih glacijalnih i toplih perioda otprilike svakih 100.000 godina. Pre toga, međutim, klimom na Zemlji su upravljali ciklusi od 40.000 godina sa kraćim i slabijim glacijalnim periodima. Promena klimatskih ciklusa dogodila se u periodu tranzicije srednjeg pleistocena, koji je počeo pre otprilike 1,2 miliona godina i završio pre oko 670.000 godina.
„Mehanizmi odgovorni za ovu kritičnu promenu u globalnom klimatskom ritmu ostaju uglavnom nepoznati. Ne mogu se pripisati varijacijama u orbitalnim parametrima koji regulišu klimu na Zemlji“, objašnjava vanredni profesor dr Andre Bahr sa Instituta za nauke o Zemlji na Univerzitetu Hajdelberg. „Ali nedavno identifikovano ‘toplo ledeno doba’, koje je izazvalo nakupljanje viška kontinentalnog leda, odigralo je ključnu ulogu.“
Za svoja istraživanja, istraživači su koristili nove klimatske zapise iz jezgra bušotine kod Portugala i zapise o lesu sa kineske visoravni. Podaci su zatim uneti u kompjuterske simulacije. Modeli pokazuju dugoročni trend zagrevanja i vlaženja u oba suptropska regiona u poslednjih 800.000 do 670.000 godina.
U isto vreme sa ovim poslednjim ledenim dobom u prelaznom periodu srednjeg pleistocena, temperature površine mora u severnom Atlantiku i tropskom severnom Pacifiku bile su toplije nego u prethodnom interglacijalu, fazi između dva ledena doba. Ovo je dovelo do veće proizvodnje vlage i padavina u jugozapadnoj Evropi, širenja mediteranskih šuma i pojačanog letnjeg monsuna u istočnoj Aziji. Vlaga je stigla i do polarnih regiona gde je doprinela širenju ledenih pokrivača severne Evroazije.
„Oni su opstali neko vreme i najavili su fazu održive i dalekosežne glacijacije iz ledenog doba koja je trajala do kasnog pleistocena. Takvo širenje kontinentalnih glečera bilo je neophodno da bi se pokrenuo prelazak sa ciklusa od 40.000 godina na ciklus od 100.000- godišnjim ciklusima koje danas doživljavamo, što je bilo kritično za kasniju klimatsku evoluciju Zemlje“, navodi Andre Bahr.
