Nova studija Project Viva pokazuje uticaj prenatalne izloženosti per- i polifluoroalkil supstancama (PFAS) na decu. Studija, objavljena u izdanju Environmental Health Perspectives od 6. decembra, primetila je snažnu vezu između veće prenatalne izloženosti PFAS i povećane stope gojaznosti i telesne masti kod potomaka adolescenata, dodatno definišući i dodajući dubinu njihovom kolokvijalnom nazivu: „zauvek hemikalije“.
Studiju „Asocijacije izloženosti prenatalnim per- i polifluoroalkil supstancama (PFAS) sa adipoznošću potomstva i telesnom kompozicijom u dobi od 16-20 godina: projekat Viva“, vodili su istraživači sa Harvard Pilgrim Health Care Institute.
PFAS se obično nalaze u vodi za piće i potrošačkim proizvodima kao što su posuđe sa neprijanjajućim slojem, ambalaža za hranu i vodootporna odeća i poznati su po svojoj postojanoj prirodi u životnoj sredini. Iako je dobro dokumentovano da izloženost PFAS-u može izazvati različite zdravstvene probleme kao što su kardiovaskularni problemi, malo se zna o tome kako prenatalna izloženost može uticati na potomstvo i koliko dugo ti uticaji mogu da ih prate u adolescenciji i dalje.
Istraživači su proučavali 545 parova majke i potomstva iz projekta Viva, kohorte sa sedištem u Bostonu koja sada ulazi u 25. godinu. Koristeći PFAS hemijska merenja u uzorcima krvi majki prikupljenim tokom trudnoće i merenja težine i telesne kompozicije njihovog potomstva (sada 16-20 godina), tim je koristio nove statističke metode da ispita kako su hemikalije PFAS međusobno delovale i kako hemikalije PFAS u kombinaciji povećava rizik od gojaznosti i utiče na telesni sastav dece.
„Koristeći mnoštvo podataka projekta Viva, jedne od najvećih i najdužih pedijatrijskih kohorti u SAD, uspeli smo da uključimo duže vreme praćenja od prethodnih studija na ovu temu i takođe izmerimo telesnu kompoziciju potomaka adolescenata. rekla je viši autor Marie-France Hivert, vanredni profesor medicinske medicine na Harvardskom medicinskom fakultetu na Institutu za zdravstvenu zaštitu Harvard Pilgrim. „Takođe smo analizirali mešavine PFAS, dodajući jasnim asocijacijama koje se nalaze u modelima pojedinačnih zagađivača drugih studija.“
Istraživački tim je otkrio da se za veće nivoe određenih PFAS u krvi majke rizik od gojaznosti kod dece značajno povećao – 13% do 59%. Deca sa većim prenatalnim izlaganjem PFAS pokazala su brže povećanje BMI počevši od 9-11 godina, tokom puberteta. Ova veza, kažu autori, popunila je kritičnu prazninu u ilustrovanju dugoročnih posledica PFAS-a na razvojno zdravlje, posebno u oblasti epidemije gojaznosti.
„Prevencija i lečenje gojaznosti u detinjstvu je notorno teško; identifikovanje i ciljanje novih faktora životne sredine u ranom životu koji je mogu izazvati su posebno važni. PFAS se nazivaju „zauvek hemikalije“ jer su „zauvek“ postojane u životnoj sredini. Naša studija je pokazala da njihovi efekti na prenatalno zdravlje takođe mogu imati trajni uticaj“, kaže Mingiu Zhang, bivši naučni saradnik na Harvard Pilgrim Health Care Institute i glavni autor studije.
Dr Džang, sada član fakulteta Harvardske medicinske škole u medicinskom centru Beth Israel Deaconess, dodaje: „Naši nalazi imaju značajne implikacije na javno zdravlje i naglašavaju potrebu za strožijim propisima o upotrebi PFAS-a i daljim istraživanjem najboljih praksi za ublažavanje njihovog uticaja— posebno na ranjivu populaciju“.
