Veruje se da je povećana koncentracija hormona leptina u masnim ćelijama odgovorna za povećanje telesne težine povezano sa antipsihotičkim lekovima, prema istraživanju koje je vodio UT Southvestern Medical Center. Studija, objavljena u Science Translational Medicine, koristila je model miša da otkrije osnovne mehanizme neželjenih metaboličkih nuspojava i da testira antitelo koje bi ih moglo smanjiti.
Uprkos efikasnosti antipsihotika u liječenju psihijatrijskih stanja, recepti kao što su olanzapin i risperidon mogu uzrokovati da pacijenti značajno dodaju težinu i u nekim slučajevima rezultiraju dijabetesom i oboljenjem jetre.
„Dobijanje telesne težine utiče na većinu pacijenata koji počnu da uzimaju ove antipsihotike i dobro je utvrđena nuspojava ovih intervencija. Kao rezultat toga, mnogi pojedinci postaju rezistentni na insulin i dijabetičari. Studija implicira leptin kao ključni pokretač ovih negativnih metaboličkih posledica, “ rekao je dr Philipp Scherer, profesor interne medicine i direktor Touchstone centra za istraživanje dijabetesa na UT Southvestern.
Pacijenti koji koriste antipsihotike doživljavaju povećane koncentracije cirkulišućeg leptina koji se oslobađa iz masnih ćelija pre nego što počnu da dobijaju na težini. Pre ove studije, međutim, nije bilo dobro shvaćeno kako je povećan leptin, ili hiperleptinemija, povezan sa ovim povećanjem telesne težine izazvanim lekovima.
„Iako se istorijski posmatralo kao ‘putnik’ gojaznosti – što znači da se nivoi povećavaju kako dobijamo na težini – naši podaci snažno sugerišu da je to ‘pokretač’ gojaznosti izazvane lekovima“, objasnio je dr Šerer.
Koristeći prethodno testirani model miša, istraživači su dobili dokaze da hiperleptinemija direktno doprinosi gojaznosti i problemima kao što su fibroza jetre, insulinska rezistencija i neblagovremeni razvoj mlečnih kanala. Štaviše, istraživači su otkrili da hiperleptinemija pojačava upalu, što se smatra glavnim doprinositeljem u razvoju metaboličkih poremećaja izazvanih antipsihotičnim lekovima.
Rezultati su takođe pokazali da je lečenje miševa antitelom koje neutrališe leptin u velikoj meri smanjilo neželjene efekte. Tretman antitelom je doveo do smanjenog povećanja telesne težine, upale i razvoja mlečne žlezde, kao i poboljšane tolerancije na glukozu kod miševa sa neželjenim efektima izazvanim lekovima. Ovi ključni nalazi pružaju put ka poboljšanju ishoda za pacijente u budućnosti.
„Naporno radimo na tome da antitela koja neutrališu leptin koja smo ovde koristili primenimo u kliničko okruženje kako bismo otkrili da li se mehanizmi definisani kod glodara primenjuju i na pojedince koji se upuste u režim lečenja antipsihoticima“, primetio je dr Šerer.