Redovne fizičke vežbe, kao što je trening otpora, mogu sprečiti Alchajmerovu bolest, ili barem odložiti pojavu simptoma, i služe kao jednostavna i pristupačna terapija za pacijente sa Alchajmerovom bolešću. Ovo je zaključak članka objavljenog u Frontiers in Neuroscience od strane brazilskih istraživača povezanih sa Federalnim univerzitetom u Sao Paulu (UNIFESP) i Univerzitetom u Sao Paulu (USP).
Iako je malo verovatno da će stariji ljudi i pacijenti sa demencijom moći da rade dugo dnevno trčanje ili da izvode druge aerobne vežbe visokog intenziteta, ove aktivnosti su u fokusu većine naučnih studija o Alchajmerovoj bolesti. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje vežbe otpora kao najbolju opciju za treniranje ravnoteže, poboljšanje držanja i sprečavanje padova. Vežba otpora podrazumeva kontrakciju određenih mišića protiv spoljašnjeg otpora i smatra se osnovnom strategijom za povećanje mišićne mase, snage i gustine kostiju, kao i za poboljšanje celokupnog sastava tela, funkcionalnog kapaciteta i ravnoteže. Takođe pomaže u sprečavanju ili ublažavanju sarkopenije (atrofije mišića), olakšavajući svakodnevne zadatke.
Da bi posmatrali neuroprotektivne efekte ove prakse, istraživači u UNIFESP-ovim odeljenjima za fiziologiju i psihobiologiju i odeljenju za biohemiju na USP-ovom Institutu za hemiju (IK-USP), sproveli su eksperimente koji uključuju transgene miševe sa mutacijom odgovornom za nakupljanje beta-amiloida. plakovi u mozgu. Protein se akumulira u centralnom nervnom sistemu, narušava sinaptičke veze i oštećuje neurone, što je sve odlike Alchajmerove bolesti.
Tokom studije, miševi su obučeni da se penju na merdevine od 110 cm sa nagibom od 80° i 2 cm između prečki. Opterećenja koja su odgovarala 75%, 90% i 100% njihove telesne težine bila su vezana za njihove repove. Eksperiment je imitirao određene vrste treninga otpora koje su sprovodili ljudi u fitnes centrima.
Na kraju četvoronedeljnog perioda treninga, uzeti su uzorci krvi za merenje nivoa kortikosterona u plazmi, hormona kod miševa koji je ekvivalentan kortizolu kod ljudi; porast nivoa kao odgovor na stres povećava rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Nivoi hormona su bili normalni (jednaki onima koji su pronađeni u kontrolnoj grupi koja se sastojala od životinja bez mutacije) kod miševa treniranih vežbanjem, a analiza njihovog moždanog tkiva pokazala je smanjenje formiranja beta-amiloidnih plakova.
„Ovo potvrđuje da fizička aktivnost može da preokrene neuropatološke promene koje izazivaju kliničke simptome bolesti“, rekao je Henrikue Correia Campos, prvi autor članka.
„Takođe smo posmatrali ponašanje životinja kako bismo procenili njihovu anksioznost u testu na otvorenom [koji meri izbegavanje centralnog dela kutije, oblasti koja najviše izaziva stres] i otkrili da je vežba otpora smanjila hiperlokomociju na slične nivoe kao kod kontrola među miševi sa fenotipom povezanim sa Alchajmerovom bolešću“, rekla je Deidiane Elisa Ribeiro, prvi autor članka i istraživač u IK-USP laboratoriji za neuronauku. Uznemirenost, nemir i lutanje su česti rani simptomi Alchajmerove i drugih vrsta demencije.
„Vežbanje otpora se sve više dokazuje kao efikasna strategija za izbegavanje pojave simptoma sporadične Alchajmerove bolesti [koja nije direktno uzrokovana jednom naslednom genetskom mutacijom], koja je multifaktorska i može biti povezana sa starenjem, ili za odlaganje njihovog pojavljivanja kod porodične Alchajmerove bolesti. Glavni mogući razlog za ovu efikasnost je antiinflamatorno dejstvo vežbi otpora“, rekla je Beatriz Monteiro Longo, poslednji autor članka i profesor neurofiziologije na UNIFESP-u.
Studija životinjskog modela zasnovana je na pregledu literature objavljene u Frontiers in Neuroscience, gde je ista grupa na UNIFESP-u prikupila kliničke dokaze da prednosti vežbanja otpora uključuju pozitivne efekte na kognitivnu disfunkciju, deficit pamćenja i probleme u ponašanju kod pacijenata sa Alchajmerom, zaključujući da može biti pristupačna alternativna ili pomoćna terapija.
U studiji su učestvovali i istraživači sa Federalnog univerziteta Rio Grande do Norte (UFRN) i Federalnog univerziteta Ouro Preto (UFOP) u Brazilu.
„Alchajmerova bolest ne pogađa samo pacijenta. Cela porodica je pogođena, posebno u domaćinstvima sa niskim prihodima“, rekla je Karolin Vieira Azevedo, prva autorka preglednog članka i diplomirana studentkinja na UNIFESP-u. „Oba članka nude informacije koje se mogu koristiti za stimulisanje kreiranja javnih politika. Zamislite uštedu ako se pojava simptoma kod starijih pacijenata odloži za deset godina.“
