Nova studija iz Complekiti Science Hub-a zaključuje da su društvena dezintegracija i nasilni sukobi igrali ključnu ulogu u oblikovanju dinamike stanovništva ranih poljoprivrednih društava u neolitskoj Evropi.
Naučnik o složenosti Peter Turchin i njegov tim u CSH, koji rade kao deo međunarodne i interdisciplinarne saradnje, možda su dodali značajan deo dugogodišnjoj slagalici u arheologiji.
Naučnici su dugo pokušavali da shvate zašto populacija poljoprivrednika iz neolita prolazi kroz cikluse procvata i kraha, uključujući „kolapse“ kada su čitavi regioni napušteni. Prema jednom uobičajenom objašnjenju, klimatske fluktuacije su glavni pokretač, ali empirijski testovi ne podržavaju u potpunosti ovu tvrdnju. U novom članku, objavljenom u najnovijem broju časopisa Scientific Reports, Turčin i njegov tim su izgleda došli do nove informacije.
„Naša studija pokazuje da periodična izbijanja ratnih dejstava — a ne klimatske fluktuacije — mogu objasniti uočene obrasce rasta i pada u podacima“, tvrdi Turčin, koji je vođa projekta u Complekiti Science Hub-u (CSH).
Tim je testirao dve rivalske teorije pokušavajući da objasne ovu dinamiku – klimatske promene i društveni sukob – u kompjuterskim simulacijama i uporedio rezultate sa istorijskim podacima.
„Ovo je prvi put da je model zasnovan na agentima primenjen na ovoj skali za ovaj period u istoriji, pre-države i pre-imperije. Model pokriva veći deo evropskog kontinenta i radi sa malim jedinicama, kao što su nezavisna sela. Prethodne simulacije za ovaj period sprovedene su podelom područja na nekoliko velikih regiona, ali smo želeli da ispitamo interakcije na nivou sela“, objašnjava naučnik CSH Daniel Kondor, koji je prvi autor studije.
Turčin je primenjivao matematičke modele društvene integracije i dezintegracije da bi analizirao uspon i pad složenih društava, kao što su agrarna carstva u istoriji ili moderne nacionalne države. On priznaje da nije bio ubeđen da bi se takve ideje mogle primeniti i na praistoriju, kao što je evropski neolit, gde su većinu vremena ljudi živeli u malim poljoprivrednim zajednicama bez dubokih društvenih nejednakosti i ograničene političke organizacije izvan lokalnih naselja.
„Priznajem da sam donedavno mislio da su takva društva prilično otporna i da nisu podložna društvenom raspadu i kolapsu. Nema države ni plemića protiv kojih bi se pobunili i, u svakom slučaju, šta tu ima da se ‘uruše’? kaže Turčin.
Turčin, međutim, sada ima drugačiji stav. Sve više dokaza sugerisalo je da su „jednostavna“ neolitska zemljoradnička društva takođe propala. „U stvari, takvi slučajevi su mnogo dublji od društvenog i političkog sloma novijih društava, jer arheologija ukazuje na to da su značajni regioni depopulisani.
U studiji, istraživači su se fokusirali na period od prvih dokaza o poljoprivredi u Evropi do početka bronzanog doba—između 7000. godine pre nove ere i 3000. godine pre nove ere. Simulacija počinje tako što je svaka mala jedinica mape prazna ili je okupirana od strane sela nezavisnih farmera. Simulacija kombinuje dve komponente: promenu stanovništva u svakoj jedinici na osnovu klimatske varijabilnosti tokom vremenskog perioda; i interakcije, koje uključuju populacije u svakoj jedinici koje se razdvajaju, migriraju ili dolaze u sukob jedna sa drugom.
Obrasci stvoreni kompjuterskim simulacijama su zatim upoređeni sa podacima iz stvarnog sveta. Tim je koristio bazu podataka za radiokarbonsko datiranje. „Arheološki podaci o naseljima i datiranje ugljenika-14 ukazuju na cikluse bujanja i kraha. Pošto su podaci o naseljima ograničeni na nekoliko regiona i perioda, oslanjamo se na podatke o ugljeniku-14 u našim predviđanjima modela“, objašnjava Kondor.
Na osnovu nalaza studije, klimatske varijacije nisu u stanju da objasne dinamiku porasta i pada tokom vremenskog perioda. Nasuprot tome, simulacije koje uzimaju u obzir društveni sukob proizvele su obrasce slične onima koji su primećeni u radiokarbonskom datiranju.
„Naravno, ne možemo dokazati da je ovo jedini mehanizam koji stoji iza opadanja stanovništva tokom tog vremenskog perioda. Mogli bi postojati i drugi [mehanizmi], ali mi pokazujemo da su ciklusi stanovništva koji proizvode unutrašnji sukob u skladu sa podacima iz stvarnog sveta“, tvrdi Kondor.
Studija pretpostavlja složen društveni pejzaž u ovom vremenskom periodu. Takvo shvatanje je u skladu sa rezultatima intenzivnih arheoloških istraživanja u Evropi tokom prošlog veka. „Ovaj period je zaista bio mnogo dinamičniji nego što bi nespecijalisti mogli da misle“, dodaje Kondor
„Pošto u to vreme ne vidimo doslednu političku organizaciju velikih razmera, bilo bi lako zamisliti da su stvari bile statične, tako da su se ljudi naselili u selo i živeli tamo tri ili četiri hiljade godina, a da se mnogo toga nije dešavalo između. Čini se da to nije slučaj. Nažalost, to takođe znači da je ovaj period bio nasilniji nego što se mislilo.“
„Mnoge studije slučaja su pokazale da su rana poljoprivredna društva prošla društveno-političku cikličku dinamiku od integracije do raspada. Ovi društveni ciklusi teku manje-više paralelno sa ciklusima stanovništva sa izbijanjem značajnih nasilnih sukoba koji se dešavaju tokom perioda dezintegracije“, objašnjava arheolog Detlef Gronenborn, iz Lajbnic centra za arheologiju u Majncu, Nemačka, jedan od koautora studije.
„Ovom supra-regionalnom studijom uspeli smo da pokažemo da se prethodno može primeniti na mnogo širi region i na mnogo duži vremenski period. Čini se da su dezintegracija i ratovanje opšti obrazac ponašanja“, ocenjuje Gronenborn.
„Pored toga, studija ukazuje da ljudi i njihove interakcije, bilo prijateljske ili nasilne, čine složen sistem, bez obzira na njihovu političku ili ekonomsku organizaciju. Nije važno ako ne želite da se organizujete u državu, vi ste i dalje pogođeni i vašim susedima i njihovim susedima“, dodaje Kondor.
