Stanovništvo Afrike je najmlađe na svetu – ali se očekuje da će se to brzo promeniti u narednim decenijama.
Tokom naredne tri decenije, udeo starijih Afrikanaca će se utrostručiti na celom kontinentu. Ova populacija će se skoro učetvorostručiti u Keniji, jednoj od zemalja sa najbržim starenjem u podsaharskoj Africi. Pa ipak, demografi izvještavaju da robusni longitudinalni podaci za rješavanje ekonomskih i zdravstvenih posljedica ove demografske tranzicije uglavnom nedostaju.
Longitudinalna studija zdravlja i starenja u Keniji (LOSHAK), studija koja će na kraju uključiti hiljade učesnika i pratiti ih tokom vremena, osmišljena je da bi se popravio ovaj jaz. U saradnji između Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Aga Kan u Najrobiju, studija će izgraditi nacionalno reprezentativne skupove podataka o ključnim determinantama zdravlja i ekonomskog blagostanja među starijim odraslim Kenijcima.
Ti podaci će omogućiti javnu politiku, javno zdravlje i ekonomske odgovore zasnovane na dokazima na izazove povezane sa starenjem stanovništva u podsaharskoj Africi.
„Imamo priliku da razjasnimo ključna pitanja kao što su putanje zdravstvenih rizika i bolesti u srednjem i kasnom životu, demencija, invalidnost, uloga zagađenja životne sredine i klimatskih promena, i faktori koji utiču na ekonomsko blagostanje u kasnom životu“, rekao je Entoni Ngugi, vanredni profesor epidemiologije i zdravlja stanovništva na Univerzitetu Aga Kan i glavni istraživač LOSHAK-a.
LOSHAK će unaprediti istraživanje starenja stanovništva u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, uzimajući u obzir uslove koji su regionalno specifični. Tri četvrtine starijih Kenijaca, na primer, živi u ruralnim oblastima, gde se pristup zdravstvenoj zaštiti, izloženost životnoj sredini, društvene veze i klimatska ugroženost razlikuju od onih u urbanijim sredinama. Dok mnogi žive u višegeneracijskim domaćinstvima, sve veći broj starijih Kenijaca živi sami.
Velika mlada populacija u podsaharskoj Africi dovela je do nacionalnih zdravstvenih prioriteta koji su istorijski bili usredsređeni na zdravstvene potrebe dece i odraslih radno sposobnih. LOSHAK će takođe imati jedinstvene, inovativne podatke relevantne za Keniju, kao što su uticaji gotovinskih transfera na ekonomsku sigurnost i zdravlje, molekularni biomarkeri i fiziološke mere, kaže istraživač U-M Niranjani Nagarajan iz Odeljenja za oftalmologiju i vizuelne nauke.
„LOSHAK je inauguralna studija u Keniji za prikupljanje longitudinalnih podataka o zdravstvenim, psihosocijalnim, ekonomskim i ekološkim aspektima pojedinaca“, rekao je Nagarajan, koji je bio glavni autor nedavne publikacije u Innovation in Aging koja opisuje trenutnu izvodljivost LOSHAK-a i aktivnosti pilot faze koje će se koristiti za izgradnju prema potpunoj studiji reprezentativne populacije.
Po uzoru na studiju o zdravlju i penzionisanju na Institutu za društvena istraživanja U-M, LOSHAK se pridružuje mreži harmonizovanih studija o starenju u više od 45 zemalja širom sveta sa podacima koji su javno dostupni istraživačima. LOSHAK će biti tek druga takva studija u podsaharskoj Africi.
Izvodljivost i pilot faza LOSHAK-a je validacija mera i procedura prikupljanja podataka na namenskom uzorku odraslih kenijskih 45 i više godina. U partnerstvu koje koristi lokalnu ekspertizu, infrastrukturu i liderstvo, ova faza je ugnežđena u okviru sistema za nadzor zdravlja i demografskog nadzora zajednice Kaloleni/Rabai, koji vodi Univerzitet Aga Kan na obali Kenije.
„Ova studija je dizajnirana da izgradi neophodnu infrastrukturu za prikupljanje podataka koji će promovisati optimalno zdravlje i ekonomsko blagostanje u podsaharskoj Africi“, rekao je Džoš Erlih, docent za istraživanje u Centru za istraživanje istraživanja pri Institutu za društvena istraživanja, docent oftalmologije i vizuelnih nauka na Mičigenskoj medicini, i glavni istraživač na projektu.
Studija LOSHAK predstavlja nove načine i mogućnosti za primenu podataka na nivou populacije u proučavanju uticaja klimatskih promena na zdravlje odraslih.
„Stareće stanovništvo u Africi suočava se sa posebnom osetljivošću na uzroke klimatskih promena, kao što je zagađenje vazduha, kao i na povezane efekte, uključujući toplotne talase, sušu i poplave“, rekao je Nagarajan.
U svojoj fazi izvodljivosti, tim LOSHAK-a je koristio monitore za zagađenje vazduha koje su nosili učesnici da prikupi podatke o domaćinstvima i okruženju u komšiluku koji ranije nisu bili dostupni u Keniji. Prelaskom na studiju na nacionalnom nivou, tim ima za cilj da prikupi sveobuhvatne podatke o zagađenju vazduha kako za pojedince tako i za njihovu životnu sredinu.
„Nameravamo da povežemo ove podatke sa potrošnjom goriva u domaćinstvima, pitanjima koja se odnose na klimatsku ranjivost i zabrinutost za bezbednost hrane i vode“, rekao je Nagarajan. „Ovi robusni longitudinalni skupovi podataka o zagađenju vazduha imaju potencijal da identifikuju pojedince sa povećanim rizikom od morbiditeta i smrtnosti kao rezultat klimatskih promena.“
Šejn Berns, medicinski sociolog i postdoktorski saradnik u Centru za populacione studije pri Institutu za društvena istraživanja, posebno se interesuje za invalidnost u nedovoljno proučavanom Globalnom jugu i radi sa timom LOSHAK-a.
„Kao neko ko redovno koristi međunarodnu porodicu studija HRS-a u svojim istraživanjima, rad sa LOSHAK-om je izuzetno koristan,“ rekao je on. „Ljudi često stare u invaliditet, što može biti niz fizičkih, senzornih ili kognitivnih ograničenja. Tako da sam oduševljen što svoju stručnost u oblasti invaliditeta i globalnog starenja primenim na LOSHAK tako da uključuje sveobuhvatan profil mera invaliditeta.“
