Naučnici su pronašli najjači dokaz do sada da naš mozak može da nadoknadi pogoršanje u vezi sa godinama tako što angažuje druge oblasti da pomognu u funkciji mozga i održavaju kognitivne performanse.
Kako starimo, naš mozak postepeno atrofira, gubeći nervne ćelije i veze, a to može dovesti do pada funkcije mozga. Nije u potpunosti razumljivo zašto se čini da neki ljudi održavaju bolje funkcije mozga od drugih i kako možemo da se zaštitimo od kognitivnog pada.
Široko prihvaćena ideja je da su mozgovi nekih ljudi u stanju da kompenzuju pogoršanje moždanog tkiva angažovanjem drugih oblasti mozga da pomognu u obavljanju zadataka. Dok su studije imidžinga mozga pokazale da mozak regrutuje druga područja, do sada nije bilo jasno da li ovo ima ikakvu razliku za učinak na zadatku ili daje dodatne informacije o tome kako da se taj zadatak izvrši.
U studiji objavljenoj u časopisu eLife, tim predvođen naučnicima sa Univerziteta u Kembridžu u saradnji sa Univerzitetom u Saseksu pokazao je da kada mozak angažuje druge oblasti, to poboljšava performanse, posebno u mozgu starijih ljudi.
Voditelj studije, dr Kamen Cvetanov, vođa istraživanja Alchajmerove demencije na Odeljenju za kliničke neuronauke Univerziteta u Kembridžu, rekao je: „Naša sposobnost da rešavamo apstraktne probleme je znak takozvane ‘tečne inteligencije’, ali kako saznajemo stariji, ova sposobnost počinje da pokazuje značajan pad. Neki ljudi uspevaju da zadrže ovu sposobnost bolje od drugih.“
„Želeli smo da pitamo zašto je to bio slučaj – da li su u stanju da angažuju druga područja mozga da prevaziđu promene u mozgu koje bi inače bile štetne?“
Studije imidžinga mozga pokazale su da zadaci tečne inteligencije uključuju „mrežu višestruke potražnje“ (MDN), moždanu mrežu koja uključuje regione i na prednjem i na zadnjem delu mozga, ali se njena aktivnost smanjuje sa godinama. Da bi videli da li je mozak kompenzovao ovo smanjenje aktivnosti, tim Kembridža je pogledao podatke o slikama od 223 odrasle osobe između 19 i 87 godina koje je angažovao Kembridž centar za starenje i neuronauku (Cam-CAN).
Od volontera je zatraženo da identifikuju neparan u nizu zagonetki različite težine dok leže u funkcionalnom skeneru za magnetnu rezonancu (fMRI) kako bi istraživači mogli da pogledaju obrasce moždane aktivnosti merenjem promena u protoku krvi.
Kao što se i očekivalo, generalno gledano, sposobnost rešavanja problema se smanjivala sa godinama. MDN je bio posebno aktivan, kao i regioni mozga uključeni u obradu vizuelnih informacija.
Kada je tim dalje analizirao slike koristeći mašinsko učenje, otkrili su dve oblasti mozga koje su pokazale veću aktivnost u mozgu starijih ljudi i takođe su bile u korelaciji sa boljim performansama na zadatku. Ove oblasti su bile cuneus na zadnjem delu mozga i region u frontalnom korteksu.
