Transkripcioni faktor povezan sa mikroftalmijom (MITF) je glavni regulator razvoja pigmentnih ćelija i, kao onkogen za preživljavanje loze, igra ključnu ulogu u melanomu raka kože i njegovoj otpornosti na terapiju. Kako MITF pravi razliku između svoje naizgled nekompatibilne diferencijacije i ciljeva povezanih sa proliferacijom u genomu je pomalo zagonetka.
Pakavarin Louphrasitthiphol iz Ludviga Oksforda, Kolin Goding i njegove kolege otkrili su da je sposobnost MITF-a da veže DNK inhibirana acetilacijom ostatka lizina 206 posredovanom CBP/p300, što prvenstveno usmerava njegovo vezivanje u različitim DNK elementima koji su uključeni. Ovo sugeriše objašnjenje zašto je mutacija tog ostatka — K206K — povezana sa Vardenburgovim sindromom, koji se često karakteriše defektima pigmentacije kose, kože i očiju.
Objavljeni u Nature Communications, rezultati takođe otkrivaju da je više od 40% MITF molekula čvrsto vezano za DNK u jezgru, sa vremenom zadržavanja od više od 100 sekundi – u poređenju sa samo nekoliko sekundi za većinu faktora transkripcije. Ovo čini MITF uporedivim sa transkripcionim represorom CTCF i polikomb represivnim kompleksom 1 (PRC1) i sugeriše da bi mogao da igra slične uloge u uspostavljanju i održavanju organizacije hromatina specifične za lozu melanocita.