Naučnici sa Univerziteta u Bristolu su uspešno koristili zavrtnje kao konektore u bambusu bez cepanja materijala.
Studija, nedavno objavljena u časopisu Construction and Building Materials, predlaže siguran, ali efikasan model predviđanja za jednostavnu metodu povezivanja za bambus, koji se obično koristi u drvenim konstrukcijama.
Kada se bambus standardizuje, može se pažljivo primeniti u građevinarstvu. Bambus ima zelene kvalitete, apsorbuje ugljenik većom brzinom od drugih vrsta drveta.
Dominika Malkovska iz Bristolske škole za građevinarstvo, vazduhoplovstvo i dizajn objasnila je: „Bambus može pomoći u borbi protiv klimatskih promena izdvajanjem ugljenika iz atmosfere.
„Drvo takođe radi ovo, ali je potrebno 30 godina da sazre za žetvu, dok bambusu treba samo četiri do pet godina, tako da možemo da sekvestriramo ugljenik mnogo brže ako koristimo bambus umesto drveta.“
Trenutno se na jugu Evrope vode pokusi zasada sa ciljem da se utvrdi koje vrste se mogu gajiti u toj klimi. Ako ova ispitivanja budu uspešna, bambus bi se u budućnosti mogao koristiti kao građevinski materijal za kuće u Velikoj Britaniji.
Kompanije već grade kuće od bambusa u drugim delovima sveta, kao što su Filipini, gde ovo istraživanje ima potencijal da se sada direktno primeni.
Malkovska je izvršila više od 200 eksperimentalnih testova, testirajući različite kombinacije parametara relevantnih za vezu: materijal zavrtnja, broj, razmak, prečnik zavrtnja, debljina zida od bambusa, debljina čelične ploče.
Ona je objasnila: „Najzanimljiviji nalaz je da su šrafovi u stvari dobri kandidati za konektore od bambusa, jer ne izazivaju cepanje kao što se široko mislilo, sve dok je veza dobro dizajnirana.
„Takođe ima nekoliko prednosti u odnosu na konvencionalno korišćenu vijčanu vezu sa ispunom od cementnog maltera u unutrašnjosti bambusovog stuba, kao što je potencijalno smanjenje ugljičnog otiska, lako rastavljanje na licu mesta i superiorna krutost i duktilnost, da spomenemo samo neke.
„Bambus je generalno podložan pucanju zbog karakteristika materijala, kao što su vlakna koja se kreću samo u jednom pravcu, za razliku od drveta gde vlakna imaju tendenciju da rastu u spiralu oko debla, tako da zavrtnji možda neće izgledati prikladno jer postoje nema spiralnih vlakana koja bi sprečila da dođe do preloma. Ali ova studija je dokazala da to nije slučaj sve dok je veza dobro dizajnirana.“
Metoda se može odmah primeniti u jednostavnim vezama sa malim opterećenjem. Takođe se može dalje razvijati kako bi se povećao broj šrafova pošto je samo ograničen broj šrafova testiran što je rezultiralo malim kapacitetom, da bi se potvrdio za scenarije sa većim opterećenjem.
Sada Malkovska planira da istraži veći broj šrafova po spoju kako bi ga uskladio sa tipičnim kapacitetom konvencionalne vijčane veze i da istraži ponašanje u stvarnoj strukturi kao što su zidovi smicanja.
Malkovska je zaključila: „Veze od bambusa ne moraju biti složene. Poznavanje drveta ima svoju upotrebu u bambusu.“
