Azijski kolobini, poznati i kao majmuni koji jedu listove, na planeti su već oko 10 miliona godina. Njihovi preci su prelazili kopnene mostove, raspršili se po kontinentima, preživeli širenje i skupljanje ledenih pokrivača i naučili da žive u tropskim, umerenim i hladnijim klimama.
Nova studija objavljena u časopisu Science pronalazi paralele između društvene, ekološke i genetske evolucije azijskih kolobina, otkrivajući po prvi put da su kolobini koji žive u hladnijim regionima doživeli genetske promene i promene u njihovoj drevnoj društvenoj strukturi koje su verovatno povećale njihovu sposobnost preživljavanja.
„Skoro svi primati su društveni i žive u društvenim grupama“, rekao je koautor studije Pol A. Garber, profesor emeritus antropologije na Univerzitetu Ilinois Urbana-Šampen i stručnjak za biologiju primata, evoluciju i očuvanje. „Ali grupe se razlikuju po veličini i kohezivnosti. Postoje one koje žive u jedinicama od dva ili tri pojedinca, a druge koje žive u zajednicama do 1.000 pojedinaca.“
Azijski kolobini su razvili različite društvene strukture. Međutim, genomske studije sugerišu da je organizaciona jedinica harema, koja se sastoji od jednog mužjaka sa dve ili više ženki i njihovih potomaka, bila norma predaka za azijske kolobine, rekao je Garber. Mužjaci su netolerantni prema drugim mužjacima i boriće se da zaštite svoju teritoriju. Kod nekih vrsta ženke ostaju u svojoj natalnoj grupi. U drugim, i mužjaci i ženke odlaze da se pridruže ili formiraju novi harem.
Vremenom su se formirala složenija društva. Među grupom azijskih kolobina poznatih kao „majmuni čudnog nosa“, na primer, dva roda „još uvek čine hareme, ali nisu teritorijalni“, rekao je Garber. „To znači da se njihove grupne teritorije mogu preklapati i ponekad se mogu okupiti da bi se hranili, odmorili i putovali.“ Jedna grana ovih majmuna sa čudnim nosom, „majmuni s čupavim nosom“, čine ono što se naziva višeslojno ili modularno društvo u kojem nekoliko harema ostaje zajedno tokom cele godine i formira veliku i kohezivnu grupu za razmnožavanje.
Najveće takvo društvo koje je tim zabeležio uključivalo je oko 400 pojedinaca. U slučaju majmuna sa zlatnim prnjastim nosom, razmnožavanje jedinki koje su pripadale različitim haremima bilo je uobičajeno, dešavajući se oko 50% vremena.
Istraživači su želeli da ispitaju kako je interakcija okruženja, gena i ponašanja poput teritorijalnosti i saradnje omogućila azijskim kolobinima da prežive u tako raznovrsnim staništima.
„Tim je koristio izuzetno različite skupove podataka, od kojih smo mnoge sami generisali“, rekao je Garber. „Ovo uključuje ekološke i paleogeološke podatke, fosilne podatke i podatke o ponašanju i genomu.“
Preklapajući društvenu strukturu i podatke o staništu, tim je otkrio da grupe azijskih kolobina koje naseljavaju hladnija područja — mnoge od njih na visokim nadmorskim visinama — takođe imaju tendenciju da formiraju veća i složenija društva sastavljena od harema koji koordinišu svoje svakodnevne aktivnosti i često sarađuju sa jednim drugi. Promene u društvenoj strukturi tokom vremena korespondirale su sa genetskim promenama, otkrili su istraživači. Društveno najsloženija društva na više nivoa takođe su razvila promene u genima koji regulišu energetski metabolizam povezan sa hladnoćom i neurohormone za koje se zna da igraju ključnu ulogu u društvenom povezivanju.
Nekoliko faktora je doprinelo društvenoj evoluciji kolobina u veća, kooperativnija društva, rekao je Garber.
„Pošto su ovi primati dugovečni i pojedinci mogu ostati u istom bendu godinama, pa čak i decenijama, imate priliku za visok nivo recipročne saradnje“, rekao je on.
Habitat je takođe igrao ulogu, rekao je. Manje grupe u tropskim područjima mogu sebi priuštiti da budu teritorijalne jer je hrana predvidljivija i mogu se održati u prilično ograničenom području. Međutim, život na većim nadmorskim visinama je izazovniji.
Crno-beli majmuni s prnjavim nosom u nekim delovima Kine, na primer, žive na nadmorskoj visini do oko 13.500 stopa.
„Ovo su okruženja sa niskim sadržajem kiseonika“, rekao je Garber. „Najhladnije temperature noću padaju ispod nule. Za primata, to je hladno.“
Istorijski gledano, predatori majmuna s prnjavim nosom bili su veliki sisari poput snežnih leoparda, tigrova i medveda. Rizik od predatorstva je verovatno smanjen zajedničkim naporima muškaraca iz više harema, rekao je Garber. Pored toga, biljni resursi koje konzumiraju majmuni s prnjavim nosom su rasprostranjeniji, što čini njihove izuzetno velike teritorije — koje se mogu prostirati i do 6-8 kvadratnih milja (15-20 kvadratnih kilometara) — teže braniti malim grupama.
Pored promena u genima koji kodiraju metabolizam lipida i adaptacije povezane sa stresom od hladnoće, kolobini koji žive na visokim nadmorskim visinama takođe su videli genetske promene koje su pojačavale hormone – kao što su oksitocin i dopamin – za koje se zna da igraju ulogu u ponašanju majke i društvenim odnosima .
„Čini se da majmuni s prnjavim nosom imaju dužu vezu između majke i deteta, što je verovatno povećalo preživljavanje beba u hladnim sredinama“, rekao je Garber. „Oksitocin je važan neurohormon u svim društvenim vezama. Mislimo da je promovisao društvenu pripadnost, koheziju i saradnju i među odraslima.“
Čini se da je svaka od ovih adaptivnih promena ojačala povezanost između harema, omogućavajući azijskim kolobinima da formiraju veća društva na više nivoa kada su lokalni uslovi učinili neophodnim da sarađuju kako bi preživjeli, izvještavaju istraživači.
Dopisni autori studije su Ksiao-Guang Ki, sa Univerziteta Northvest, Ksi’an, Kina; Ciril C. Grueter, sa Univerziteta Zapadne Australije, Pert; Dongdong Vu, iz Kineske akademije nauka, Kunming, Kina; i Baoguo Li, sa Univerziteta Northvest, Kina.
