Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Indijana identifikovali su više vrsta bakterija koje su, kada su prisutne u crevima, povezane sa povećanim rizikom od razvoja teške malarije kod ljudi i miševa. Njihovi nalazi, nedavno objavljeni u Nature Communications, mogli bi dovesti do razvoja novih pristupa koji ciljaju na crijevne bakterije kako bi se spriječila teška malarija i povezana smrt.
Malarija je zarazna bolest opasna po život uzrokovana parazitima koji se prenose ujedom zaraženih komaraca. Prema poslednjem Svetskom izveštaju o malariji Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da je 619.000 ljudi umrlo od malarije širom sveta u 2021. godini, a 76% tih smrtnih slučajeva dogodilo se kod dece starosti 5 godina ili mlađe.
dr Nathan Schmidt sa Medicinskog fakulteta IU, vanredni profesor pedijatrije u Centru za pedijatrijske infektivne bolesti i globalno zdravlje Rajana Vajta i Centru za pedijatrijska istraživanja Herman B Vels, rekao je da su prethodni napori u borbi protiv ove bolesti doveli do nekoliko napredak u lečenju i prevenciji malarije, uključujući nove vakcine i lekove protiv malarije, insekticide za upravljanje populacijama komaraca i poboljšane procese zdravstvene zaštite.
Međutim, on je rekao da su novi razvoji očajnički potrebni jer su rezultati postignuti u smanjenju smrtnih slučajeva povezanih sa malarijom između ranih 2000-ih i kasnih 2010-ih pali tokom poslednjih pet godina.
„Ovaj plato naglašava potrebu za novim pristupima za sprečavanje smrtnih slučajeva povezanih sa malarijom“, rekao je Šmit, čija je istraživačka laboratorija fokusirana na istraživanje ove globalne zdravstvene krize i njenog kritičnog uticaja na decu. „Trenutno ne postoje pristupi koji ciljaju na mikrobiotu creva. Stoga verujemo da naš pristup predstavlja uzbudljivu priliku.“
U ključnom članku iz 2016. objavljenom u PNAS-u, Šmit i njegove kolege su došli do revolucionarnog otkrića u svojim eksperimentalnim modelima: mikrobiota creva ima sposobnost da utiče na težinu malarije. Ovo otkriće je zapalilo njihovu odlučnost da precizno odrede precizne mikroorganizme, nazvane „Bacteroides“, unutar crevnog trakta koji orkestriraju ovaj efekat.
U svojoj najnovijoj studiji, istraživači su otkrili da su miševi koji nose određene vrste Bacteroides bili značajno povezani sa povećanim rizikom od teške malarije. Slična korelacija je takođe primećena u crevnim traktovima dece obolele od teške malarije.
Većina istraživanja u Schmidt laboratoriji sprovedena je korišćenjem mišjih modela malarije. Zahvaljujući saradnji sa nekoliko kolega na terenu, istraživački tim je bio u mogućnosti da proširi svoja zapažanja proučavajući oko 50 dece sa malarijom u Ugandi. Planiraju da nastave svoja klinička posmatranja radeći sa kohortom od preko 500 dece sa malarijom.
Ova saradnja je omogućena zajedničkim naporima Chandi John, MD, MS, sa IU School of Medicine; Ruth Namazzi, MB ChB, MMEd, sa Univerziteta Makerere; i Robert Opoka, MD, MPH, Global Health Uganda. Zajedno, oni procenjuju koliko teška malarija može uticati na neurorazvoj dece proučavajući decu iz domaćinstava sa istorijom teške malarije.
Iako ova deca možda ne pokazuju nikakve simptome bolesti, neka nose parazit malarije u svojoj krvi, što omogućava istraživačima da istraže faktore rizika povezane sa razvojem teške malarije, uključujući varijacije uočene u mikrobiomu.
„Dr Namaci, dr Opoka i ja nismo stručnjaci za mikrobiom, tako da smo sarađivali sa Nejtanom [Šmitom] na ovom delu studije pošto je on stručnjak“, rekao je Džon, profesor pedijatrije Rajan Vajt. na Medicinskom fakultetu IU. „Vjerujem da su Nathanovi nalazi važni jer ukazuju na mogućnost da određene bakterije ili kombinacije bakterija u crijevima mogu predisponirati dijete na tešku malariju. Ovo otvara put za razmišljanje o tome kako bismo mogli promijeniti te kombinacije u crijevima da pokušamo zaštiti decu od teške malarije“.
Pored proučavanja proširene kohorte u Ugandi, Šmit i njegov tim će takođe sarađivati sa istraživačima u Malaviju i Maliju kako bi dobili širi uvid u trendove prisutnih između crevne mikrobiote i malarije širom Afrike.
„Pored naših napora da procenimo doprinos crevnih bakterija teškoj malariji u različitim afričkim populacijama, pokrenuli smo pretkliničke napore da ciljamo crevne bakterije koje izazivaju podložnost teškoj malariji“, rekao je Šmit. „Naša dugoročna težnja je da premestimo tretman u kliniku.“
