Istraživači sa Univerziteta u Kentakiju bolje razumeju regulaciju ekstracelularnih vezikula oksidativnim stresom i kako ovi vezikuli šire oksidativni stres i mogu oštetiti neurone. Ekstracelularne vezikule su nanočestice koje oslobađaju svi tipovi ćelija koje pomažu u transportu informacija između ćelija.
Studija pod nazivom „Ceramid-posredovana orkestracija odgovora na oksidativni stres kroz male ekstracelularne vezikule izvedene iz filopodije“ nedavno je objavljena u Journal of Extracellular Vesicles. Istraživanje je predvodio dr Erhard Biberih, profesor u Odeljenju za fiziologiju Medicinskog fakulteta, sa ciljem da se razjasne mehanizmi razmene ekstracelularnih vezikula između različitih tipova ćelija i njihov značaj u neurodegenerativnim bolestima kao što je Alchajmerova bolest.
Tim se fokusirao na oksidativni stres, stanje viška radikala kiseonika koje dovodi do oštećenja ćelija i tkiva. Proučavajući HeLa ćelije izložene vodonik-peroksidu, otkrili su da ćelije formiraju filopodije i luče ekstracelularne vezikule bogate ceramidima. Ovi vezikuli ciljaju mitohondrije i uzrokuju smrt ćelije.
„Kodiranjem ceramida, vrsta masnog jedinjenja, identifikovali smo ključne enzime koji kontrolišu formiranje filopodije i izlučivanje vezikula,“ rekao je Zainudin Kvadri, prvi autor studije. „Ovi vezikuli šire oksidativni stres i indukuju ćelijsku smrt, čak i ako neuroni nisu direktno izloženi štetnim proteinima poput amiloida.“
Otkrića sugerišu da bi ciljanje na interakciju enzima koji kontrolišu ceramid moglo biti potencijalna terapija za sprečavanje ćelijske smrti izazvane oksidativnim stresom. Dalja istraživanja će ispitivati ovaj proces u različitim tipovima ćelija.
Ovo istraživanje je rezultat saradnje sa lipidnim biolozima, dr Stefankom Spasijevom i dr Marijanom Nikolovom-Karakašijan, koji su koautori studije.
