U novoj studiji, naučnici su istražili veze između tri mere za koje se zna da nezavisno predviđaju zdravo starenje: unos hranljivih materija, struktura mozga i kognitivne funkcije. Njihova analiza dodaje dokaze da ovi faktori zajedno doprinose zdravlju mozga kod starijih osoba.
Objavljeno u Journal of Nutrition, studija je otkrila da su krvni markeri dve zasićene masne kiseline, zajedno sa određenim omega-6, -7 i -9 masnim kiselinama, u korelaciji sa boljim rezultatima na testovima pamćenja i sa većim moždanim strukturama u prednjem delu , temporalni, parijetalni i ostrvski korteks.
Dok su druge studije pronašle veze jedan na jedan između pojedinačnih hranljivih materija ili klasa hranljivih materija i specifičnih regiona ili funkcija mozga, vrlo malo istraživanja ima sveobuhvatan pogled na zdravlje mozga, spoznaju i široke obrasce ishrane uopšte, rekao je Aron Barbi, profesor psihologije, bioinženjeringa i neuronauke na Univerzitetu Ilinois Urbana-Champaign koji je vodio studiju sa postdoktorskim istraživačem Tanveerom Talukdarom i istraživačem psihologije Krisom Zvilingom. Sva tri koautora su povezana sa Beckman institutom za naprednu nauku.
„Naši nalazi otkrivaju da možemo da koristimo biomarkere nutrijenata, kognitivne testove i MRI mere strukture mozga da bismo objasnili veći deo varijacija u zdravom starenju“, rekao je Barbi. „Ovo nam omogućava da bolje razumemo kako ishrana doprinosi zdravlju, starenju i bolesti“.
Istraživači su prikupili podatke od 111 zdravih starijih osoba sa MRI strukturnim skeniranjem, biomarkerima na bazi krvi 52 hranljiva materija i kognitivnim performansama na testovima pamćenja i inteligencije. Kombinovanjem ovih mera koristeći pristup fuzije podataka, tim je pronašao povezanost između desetina karakteristika koje izgleda da rade u tandemu na promovisanju mozga i kognitivnog zdravlja kod starijih osoba.
Fuzija podataka omogućava istraživačima da pogledaju više skupova podataka kako bi mapirali osobine ili karakteristike koje imaju zajedničke obrasce varijabilnosti, rekao je Talukdar, koji je prilagodio ovu metodu da uključi podatke o ishrani, spoznaji i zapremini mozga.
„Razmatramo odnose između svih ovih zajedno“, rekao je on. „Ovo nam omogućava da identifikujemo određene karakteristike koje se grupišu.“
Ovo prevazilazi neka od ograničenja analize pojedinačnih faktora, rekao je Barbi.
„Ako samo posmatramo ishranu koja se odnosi na moždane strukture i ne proučavamo spoznaju, ili ako posmatramo ishranu kao što se odnosi na spoznaju, a ne proučavamo mozak, onda nam zapravo nedostaju zaista važni delovi informacija“.
Najočiglednije karakteristike koje su se grupisale u novoj analizi uključivale su veličinu zapremine sive materije u frontalnom, temporalnom i parijetalnom korteksu; performanse na testovima slušne memorije i kratkoročne i dugotrajne memorije; i krvni markeri koji se odnose na potrošnju mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina.
Učesnici studije koji su postigli bolje rezultate na testovima pamćenja imali su veći volumen sive materije i viši nivo markera omega-6, -7 i -9 masnih kiselina u krvi. Oni koji su imali lošije rezultate na kognitivnim testovima takođe su imali manje zapremine sive materije u tim regionima mozga i niže nivoe tih dijetalnih markera, pokazala je analiza.
Dok studija samo otkriva povezanost između ovih faktora i ne dokazuje da prehrambene navike direktno promovišu zdravlje mozga, ona dodaje dokaze da je ishrana ključni igrač u zdravom starenju, rekli su istraživači.
„Naš rad motiviše sveobuhvatniju sliku zdravog starenja“, rekao je Zvilling. Ovo daje uvid u važnost ishrane i ishrane i vrednost metoda fuzije podataka za proučavanje njihovog doprinosa razvoju odraslih i neuronauci starenja.“
