O istoriji sifilisa se dugo raspravljalo, a stručnjaci nisu mogli da dođu do konsenzusa o poreklu epidemije koja je potresla Evropu u 16. veku.
Novo istraživanje otkriva da je bakterija odgovorna za seksualno prenosivu epidemiju bila aktivna i raznolika u Americi mnogo pre nego što se pretpostavlja da ju je Kolumbovo putovanje izvezlo nazad u Stari svet.
Decenijama su dominirala dva modela: kolumbijska hipoteza (sifilis je u Evropu došao iz Amerike) i pretkolumbovska hipoteza (sifilis je već bio u Evropi pre nego što je Amerika otkrivena).
Ovde je međunarodni tim istraživača analizirao drevne uzorke kostiju širom Amerike – neki datiraju još iz 13. veka – da bi potražili genetske dokaze Treponema pallidum, bakterije iza sifilisa i drugih srodnih bolesti.
„Nekoliko genoma iz porodice sifilisa je rekonstruisano iz arheološke kosti, ali oni nisu mogli da odgovore na ključna pitanja vezana za pre ili postkolumbijske teorije o sifilisu“, kaže paleopatolog Kirsten Bos, sa Instituta Maks Plank za evoluciju. Antropologija u Nemačkoj.
Kroz niz delikatnih tehnika, uključujući ekstrakciju DNK i sekvenciranje genoma, istraživači su otkrili duboku istoriju i raznolikost za T. pallidum, širom Meksika, Čilea, Perua i Argentine.
Kroz poređenje sa savremenim sojevima bakterija, čini se verovatnim da potiče iz ovih regiona hiljadama godina, što je na kraju dovelo do sifilisa i drugih srodnih bolesti. To je jak slučaj za kolumbovsku hipotezu.
Čini se da je sifilis postao virulentniji u nekom trenutku pre dolaska Kolumba – a onda je krajem 15. veka, kada su doseljenici počeli da se vraćaju u Evropu, izazvao je takozvanu eksploziju bolesti velikih boginja koja je zahvatila kontinent i otišla. široko rasprostranjena smrt i unakaženost nakon nje.
„Podaci jasno podržavaju koren sifilisa i njegovih poznatih rođaka u Americi, a njihovo uvođenje u Evropu počevši od kasnog 15. veka najviše je u skladu sa podacima“, kaže Bos.
Zajedno sa srodnim zvijanjem, pintom i beželom, sifilis je u maloj grupi stanja poznatih kao treponemske bolesti. Ovo istraživanje podržava ideju da su ove bolesti savremeni rezultati drevnih patogena koji kruže u Americi.
Koštane lezije slične sifilisu primećene su na evropskim skeletima pre 1492. godine, ali nije jasno da li su zapravo izazvane sifilisom – nešto naprednije tehnologije analize DNK bi mogle da utvrde sa većim poverenjem.
Takođe je moguće da su se različiti oblici sifilisa širili kroz različite džepove čovečanstva tokom većeg dela naše istorije.
Iako se prethodno postojanje patogena u Evropi ne može isključiti, međutim, tajming i demonstracija bolesti čine kolumbijsku vezu sa velikim boginjama još čvršćom.
Istraživači sugerišu da će sveobuhvatnije studije – širom Amerike, Evrope i Afrike – moći da odrede pojavu sifilisa i šta je bilo pre njega, dajući nam svež uvid u jednu od najznačajnijih bolesti u istoriji.
„Potraga će nastaviti da definiše ove ranije forme, a drevna DNK će sigurno biti vredan resurs“, kaže biohemičar Johanes Krause sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju.
„Ko zna koje su starije bolesti koje su povezane sa ovim bolestima proširile svet kod ljudi ili drugih životinja pre nego što se pojavila porodica sifilisa?“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.
