Dišemo, jedemo i pijemo sitne čestice plastike. Ali da li su ove sitne mrlje u telu bezopasne, opasne ili negde između?
Mala studija objavljena u sredu u New England Journal of Medicine postavlja više pitanja nego što daje odgovore o tome kako ovi delovi – mikroplastika i manja nanoplastika – mogu uticati na srce. Italijanska studija ima slabosti, ali će verovatno skrenuti pažnju na debatu o problemu zagađenja plastikom. Većina plastičnog otpada se nikada ne reciklira i razlaže na ove čestice. „Studija je intrigantna. Međutim, postoje zaista značajna ograničenja“, rekao je dr Stiv Nisen, stručnjak za srce na Klivlendskoj klinici. „To je poziv za buđenje da bi možda trebalo ozbiljnije da shvatimo problem mikroplastike. Kao uzrok srčanih bolesti? Nije dokazano. Kao potencijalni uzrok? Da, možda.“ ŠTA JE STUDIJA NAŠLA?
U studiji je učestvovalo 257 ljudi koji su imali operaciju čišćenja začepljenih krvnih sudova na vratu. Italijanski istraživači analizirali su masne naslage koje su hirurzi uklonili iz karotidnih arterija, koje snabdevaju mozak krvlju i kiseonikom.
Koristeći dve metode, pronašli su dokaze plastike — uglavnom nevidljive nanoplastike — u plaku arterija kod 150 pacijenata i bez dokaza o plastici kod 107 pacijenata.
Pratili su ove ljude tri godine. Tokom tog vremena, 30 ili 20% onih sa plastikom imalo je srčani udar, moždani udar ili umrlo iz bilo kog razloga, u poređenju sa osam ili oko 8% onih koji nisu imali dokaza o plastici.
Istraživači su takođe pronašli više dokaza o zapaljenju kod ljudi sa plastičnim komadićima u krvnim sudovima. Upala je odgovor tela na povredu i smatra se da povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
„Nadam se da će alarmantna poruka iz naše studije podići svest građana, posebno vlada, da konačno postanu svesni značaja zdravlja naše planete“, rekao je dr Rafaele Marfela sa Univerziteta Kampanije u Italiji, koji je predvodio studiju, u e-poruci. KOJI SU PROBLEMI SA STUDIJOM?
Veoma je mali i gledao je samo na ljude sa suženim arterijama, koji su već bili u opasnosti od srčanog i moždanog udara. Pacijenti sa plastikom imali su više srčanih oboljenja, dijabetesa i visokog holesterola nego pacijenti bez plastike. Veća je verovatnoća da su muškarci i veća je verovatnoća da su pušači.
Istraživači su pokušali da se prilagode ovim faktorima rizika tokom svoje statističke analize, ali su možda propustili važne razlike između grupa koje bi mogle objasniti rezultate. Ovakva studija ne može dokazati da je plastika izazvala njihove probleme.
Istraživači nisu imali informacije o tome šta su ljudi konzumirali ili udisali što bi moglo da objasni plastiku.
Uzorci su mogli biti kontaminirani u laboratoriji. Istraživači to priznaju u svom radu i predlažu da se buduće studije rade u čistim prostorijama u kojima se vazduh filtrira zbog zagađivača.
Istraživači sugerišu da je rizik od srčanog udara, moždanog udara ili smrti četiri puta veći kod ljudi sa plastikom. Čini se da je to visoko, rekao je Nissen.
„To bi značilo da je ova mikroplastika najvažniji uzrok koronarne bolesti srca koji je još otkriven. I jednostavno mislim da to nije tačno“, rekao je on.
Potrebno je više istraživanja, rekao je dr Filip Landrigan sa Bostonskog koledža. Landrigan, koji je napisao prateći uvodnik u časopisu, rekao je da je to prvi izveštaj koji sugeriše vezu između mikroplastike i nanoplastike sa bolestima kod ljudi. Drugi naučnici su pronašli plastične delove u plućima, jetri, krvi, placenti i majčinom mleku.
„To ne dokazuje uzrok i posledicu, ali sugeriše uzrok i posledicu“, rekao je on. „I to hitno treba da bude replicirano ili opovrgnuto drugim studijama koje su uradili drugi istraživači u drugim populacijama.“
