Oblik genske terapije koji se trenutno koristi za lečenje Parkinsonove bolesti može dramatično smanjiti upotrebu alkohola među hroničnim teškim pijanicama, otkrili su istraživači sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregon i institucija širom zemlje.
Studija na neljudskim primatima pokazala je da implantacija specifičnog tipa molekula koji indukuje rast ćelija efikasno resetuje moždani put nagrađivanja dopamina kod životinja koje su predisponirane na obilnu konzumaciju alkohola. Procedura genske terapije uključuje operaciju mozga i može biti korisna u najtežim slučajevima poremećaja upotrebe alkohola.
„Ovo je bilo neverovatno efikasno“, rekla je ko-stara autorka dr Ketlin Grant, profesorka i šefica Odeljenja za neuronauku u Nacionalnom istraživačkom centru Oregon Primate ili ONPRC.
Studija objavljena danas u časopisu Nature Medicine.
Implantirani virus nije štetan i nosi gen koji kodira protein poznat kao neurotrofni faktor koji potiče od glija, ili GDNF. Ubrizgan je u određeno područje mozga grupe rezus makak majmuna koji dobrovoljno i u velikoj meri piju etanol razblažen u vodi. Nakon što su četiri makaka podvrgnuta proceduri, istraživači su otkrili da je njihova potrošnja opala za više od 90% u poređenju sa kontrolnom grupom.
„Opijanje je palo skoro na nulu“, rekao je Grant. „Mesecima za redom, ove životinje bi birale da piju vodu i samo izbegavale da piju alkohol u potpunosti. Smanjile su svoje piće do te mere da je bilo toliko nisko da nismo zabeležili nivo alkohola u krvi.“
GDNF je poznat kao faktor rasta – što znači da stimuliše ćelije da se brzo povećavaju u broju – što poboljšava funkciju neurona u mozgu koji sintetišu dopamin, hemikaliju za dobro osećanje koja se oslobađa u mozgu. U slučaju poremećaja upotrebe alkohola, hronično pijenje smanjuje oslobađanje dopamina.
„Dopamin je uključen u jačanje ponašanja i u ljudima koji smatraju da su određene stvari prijatne“, rekao je Grant. „Akutna upotreba alkohola može povećati dopamin. Međutim, ako ga pijete hronično, mozak se prilagođava na takav način da smanjuje oslobađanje dopamina. Dakle, kada su ljudi zavisni od alkohola, oni zapravo ne osećaju veće zadovoljstvo u piću. Čini se da piju više jer osećaju potrebu da održe pijano stanje.“
Istraživači su poboljšali dopamin isporukom GDNF-a u područje mozga gde se nalazi dopamin.
Veterinari u ONPRC-u su koristili magnetnu rezonancu da usmere umetanje GDNF-a, koristeći adeno-povezani virus u ventralnoj tegmentalnoj oblasti mozga. Adeno-povezani virus je jednolančani DNK virus koji ne izaziva bolest kod svog subjekta. Postupak se već koristi kod odraslih pacijenata sa Parkinsonovom bolešću i kod dece za lečenje retkog genetskog poremećaja poznatog kao nedostatak dekarboksilaze aromatične L-aminokiseline koji, između ostalih simptoma, izaziva poteškoće u kretanju.
Rezultati su bili dramatični.
„Majmuni koji su tretirani ovim genom trajno su počeli da prekomerno eksprimiraju dopamin i značajno su smanjili unos alkohola“, rekao je Grant.
Poremećaj upotrebe alkohola i smrti povezane sa alkoholom ostaju značajan problem u Sjedinjenim Državama i širom sveta, sa procenjenim 140.000 smrtnih slučajeva godišnje od uzroka povezanih sa alkoholom, prema Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam Nacionalnog instituta za zdravlje. Procenjeni godišnji broj smrtnih slučajeva širom sveta procenjuje se na 2,4 miliona.
Nova studija opisuje oblik lečenja koji trajno menja mozak kroz operaciju, tako da bi terapija bila ograničena na one sa najtežim oblicima poremećaja upotrebe alkohola, rekao je Grant.
„To bi bilo najprikladnije za ljude koji su već pokazali da svi naši normalni terapijski pristupi ne rade za njih“, rekla je ona. „Verovatno će izazvati ozbiljnu štetu ili ubiti sebe ili druge zbog svog pijenja.
Kristof S. Bankievicz, MD, Ph.D., sa Univerziteta Kalifornije, San Francisko i Državnog univerziteta Ohajo, je ko-stariji autor zajedno sa Grantom.