Iako plastika omogućava da se hrana pakuje bezbedno i higijenski, njena široka upotreba predstavlja značajan izazov za životnu sredinu zbog ograničene mogućnosti recikliranja i kratkog roka trajanja. Dakle, industrija i naučna zajednica decenijama traže održivije alternative.
Nedavna studija koju je objavio Univerzitet u Kordobi, u kojoj je učestvovao i Univerzitet u Đironi, pronašla je način da se proizvede prototip materijala za pakovanje hrane koji je ekološki prihvatljiviji, iskorišćavajući otpad koji do sada nije imao nikakvu dodatnu vrednost: ostaci od rezidbe stabla avokada. Španija je glavni proizvođač avokada na evropskom nivou, a proizvodnja je koncentrisana u regiji Akarkuia u Malagi.
Rad je objavljen u časopisu Napredni održivi sistemi.
Kroz poluhemijski i mehanički proces kroz koji se listovi i grane mešaju sa sodom, rafinišu i defibriraju, studija je uspela da izoluje vlakna od drvenastih ostataka rezidbe i koristi ih kao ojačavajući materijal, zamenjujući deo korišćene bioplastike. u ambalaži za hranu.
Prema istraživaču Ramonu Morsilju, vodećem autoru rada i istraživaču grupe za bioproizvode i procesno inženjerstvo na Univerzitetu u Kordobi, studija je uspela da integriše celulozu nastalu iz ostataka avokada korišćenjem agensa za kompatibilnost i barem delimično smanji upotreba biopolietilena, vrste bioplastike koja se široko koristi u industriji ambalaže i koja, uprkos tome što je biljnog porekla, nije biorazgradiva.
Pored svoje održivosti, ovo novo jedinjenje se pokazalo i izdržljivije, delom zbog jakih mehaničkih svojstava prirodnih vlakana iz ostataka rezidbe avokada. Rad je analizirao kako se materijal ponaša pri različitim odnosima vlakana, postižući povećanje zatezne čvrstoće do 49%.
Sledeći korak u okviru grupe istraživanja, objasnio je autor studije, biće procena drugih svojstava od interesa za industriju; na primer, antimikrobni ili antioksidativni kapaciteti koje novo jedinjenje može imati, otvarajući tako vrata novim oblicima očuvanja koji su održiviji, specijalizovaniji i prilagođeniji različitim vrstama proizvoda.
Pre samo nekoliko dana Evropski parlament je odobrio niz mera za smanjenje i reciklažu ambalaže. Neke vrste plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu biće zabranjene od 2030. godine, što predstavlja pravi izazov za industriju: sprovesti tržišne studije kako bi se procenila isplativost onih oblika održive ambalaže za koje se pokazalo da su održivi sa naučne tačke pogled.
Prema Morcilu, „To je detaljan proces koji zahteva mnogo truda i informacija, ali je od suštinskog značaja da se ovi novi materijali povećaju i plasiraju na tržište“. Ostaje da se vidi kako, ali u narednim godinama društvo će morati da reši ovaj gorući izazov smanjenja upotrebe plastike i promovisanja ekonomije koja manje zavisi od fosilnih goriva.
