Radnu snagu Kanade čine ljudi iz celog sveta, a mnogi radnici govore engleski kao drugi jezik. Nova studija pokazuje da na uspeh radnika u organizaciji utiče kombinacija akcenta, rodnih stereotipa i percepcije sposobnosti.
Zapadna istraživačica Samanta Henkok, profesorka na DAN odeljenju za menadžment i organizacione studije, sprovela je studiju sa Ivonom Hideg i Vini Šen, obe sa Poslovne škole Šulih na Univerzitetu Jork. Njihov članak iz časopisa je nedavno objavljen u Psichologi of Vomen Kuarterli.
Njihovo istraživanje ispituje kako akcenti koji nisu domaći mogu uticati na žene na različite načine nego na muškarce. Ovi efekti, kažu oni, mogu dovesti do dugoročnih problema za radnike i industrije i mogu potkopati rodnu ravnopravnost.
Prethodna istraživanja su generalno pokazala da se ljudi sa akcentima koji nisu maternji smatraju manje kompetentnima. Ove studije su se fokusirale na uticaj takvih pretpostavki na muškarce, ili nisu precizirale pol osobe.
Hancock i njene kolege su htele da ispitaju kako su žene stereotipne i pod uticajem akcenta koji nisu domaći tokom procesa zapošljavanja.
„Efekat ljudi koji govore sa akcentima nije jednostavan. Ljudi imaju više identiteta koji utiču na to kako ih ljudi percipiraju“, rekao je Hancock.
Istraživači su koristili model stereotipnog sadržaja koji definiše dve fundamentalne dimenzije društvene percepcije – toplinu i kompetenciju, predviđene percipiranom konkurencijom i statusom. Oni na koje se gleda kao na kooperativne smatraju se toplim, dok se na konkurentske grupe smatra da im nedostaje topline. Pored toga, oni za koje se smatra da zauzimaju uloge visokog statusa smatraju se kompetentnima, dok se oni koji imaju niže statusne uloge smatraju manje kompetentnim.
Žene su generalno stereotipne kao tople, a istraživači su otkrili da je ovaj efekat pojačan kod žena koje su govorile ne-maternjim akcentima. Istraživači su se fokusirali na ljude sa mandarinskim akcentima, pošto su ljudi kineskog porekla jedna od najvećih grupa imigranata u Kanadi, ali to se takođe može primeniti na akcente povezane sa drugim rodno tradicionalnim zemljama — kao što su Indija i Filipini — zbog verovanja da žene imigrantice iz takvih zemalja će se posebno pridržavati tradicionalnih rodnih uloga.
„Ovo ima važne implikacije, posebno na populaciju kanadske radne snage“, rekao je Hancock.
U tri studije, učesnicima su date informacije o potencijalnim kandidatima i zatražene su da odluče da li će dalje razmatrati tu osobu za otvorenu poziciju u njihovoj organizaciji. U prvoj studiji, za honorarno volontersko mesto u poslovnom studentskom društvu, informacije su se sastojale samo od audio snimaka, na kojima su neki od govornika imali akcente, dok drugi nisu.
Druga studija, za plaćenu poziciju koordinatora marketinga sa punim radnim vremenom, uključivala je životopis zajedno sa glasovnim snimcima. Konačna studija je uključivala poziciju koordinatora marketinga, ali je menjala industriju u kojoj se ta pozicija nalazila – jednu u onome što se doživljava kao „ženske” industrije (kao što su moda ili kozmetika), a drugu u ono što se doživljava kao više „muške” industrije (npr. kao nafta i gas ili proizvodnja).
Autori su otkrili da, iako je toplina među ženama sa akcentima koji nisu maternji dovela do povoljnijih preporuka za zapošljavanje za neke uloge, smanjila stopu uspeha ovih kandidata u ulogama koje se tradicionalno smatraju muškarcima kojima dominiraju. Ovi nalazi su bili dosledni bez obzira na pol ili etničku pripadnost osobe koja je donela odluku o zapošljavanju.
„Čini se da su stereotipi uobičajeni u svim grupama“, rekao je Hancock. „Oni su prodorni i duboko ukorenjeni.
Iako se akcenti koji nisu maternji mogu smatrati pozitivnim za početno zapošljavanje u nekim okolnostima, stereotipi povezani sa akcentima koji nisu maternji mogu dovesti do toga da se žene suočavaju sa više izazova u sticanju poslova višeg nivoa i napredovanju u karijeri. Henkok je rekao da bi se ovo moglo primeniti na uloge u kojima se kompetentnost posmatra kao prednost, a toplina kao obaveza, kao što su uloge lidera na višem nivou.
„Ono što bi se moglo smatrati pozitivnim — zapravo nije tako pozitivno“, rekao je Hancock. „Ovi kandidati neće nužno napredovati na rukovodećim pozicijama ili neće preći u uloge koje se vide kao prototipno muške.
Razumevanje uloge stereotipa i načina na koji akcenti mogu uticati na naše pretpostavke o ljudima je važan prvi korak, rekao je Hancock.
„Ova veća percepcija topline na kraju potkopava rodnu ravnopravnost i gura žene na niže plaće ili prestižne poslove ili industrije“, rekla je ona. „Postoje nizvodne implikacije. Ako su žene uvučene u ženske pozicije i industrije, dolazi do rodno zasnovane profesionalne segregacije. Kada pokušaju da se razgranaju, stereotipi nisu kongruentni i ljudi će videti žene kao lošu profesionalnu segregaciju. širi spektar uloga“.
