Ateroskleroza — „otvrdnuće“ naših arterija koje smo se mnogo bojali — utiče na naše zdravlje mnogo pre pojave simptomatske kardiovaskularne bolesti. Nova studija tima iz Centro Nacional de Investigaciones Cardiovasculares Carlos III (CNIC) pokazuje snažnu povezanost između ateroskleroze u subkliničkim stadijumima i ubrzanog procesa starenja.
Studija je objavljena u European Heart Journal. Glavni autor i generalni direktor CNIC-a dr Valentin Fuster naglasio je da rezultati naglašavaju prednosti smanjenja upale usvajanjem zdravog načina života (zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, itd.) ili uzimanjem specifičnih lekova, kao što su statini za snižavanje holesterola „koji mogu blokirati, ili barem usporiti, prelazak iz subkliničke faze ateroskleroze do pojave teških cerebrovaskularnih događaja, poput infarkta miokarda ili moždanog udara.“
Studija pokazuje da postoji snažna povezanost između prisustva, obima i progresije ateroskleroze na subkliničkom nivou i ubrzanog epigenetskog starenja kod inače zdravih mladih osoba, rekao je dr Enrike Lara Peci, autor studije.
Epigenetska starost je mera biološke starosti osobe (funkcionalna starost njenih ćelija i tkiva) zasnovana na ideji epigenetskog sata. Epigenetski satovi koriste algoritme mašinskog učenja za predviđanje biološke starosti i očekivanog životnog veka osobe na osnovu nivoa metilacije DNK, objasnila je prva autorka studije Fatima Sančez Kabo.
Ali ponekad, rekao je Sančez Kabo, ovo predviđanje ne odgovara hronološkoj starosti osobe (vreme koje je proteklo od rođenja), „tako da nečija epigenetska starost može biti starija od njihove hronološke starosti, dok neko drugi može imati epigenetsku starost mlađu od njihove hronološka starost.“
Na sreću, za razliku od germinativnih mutacija koje nosimo u našem genomu, „promene u metilaciji DNK su reverzibilne, otvarajući mogućnost ‘usporavanja’ našeg epigenetskog starenja,“ uverila je Lara Peci.
Identifikacija povezanosti između subkliničke ateroskleroze i smanjenog životnog veka zasnovana na epigenetskim časovnicima bila je moguća zahvaljujući masivnoj analizi podataka iz studije PESA-CNIC-SANTANDER, koju je vodio dr Valentin Fuster. Od 2010. godine, studija PESA-CNIC-SANTANDER analizirala je progresiju subkliničke ateroskleroze kod više od 4000 zaposlenih u Banco Santander starosti od 40 do 54 godine na početku studije i bez prethodne istorije kardiovaskularnih bolesti.
„Praćenje ove grupe predstavlja jednu od najvažnijih studija kardiovaskularne prevencije u svetu“, rekao je dr Fuster.
Studija European Heart Journal kombinuje podatke o napredovanju ateroskleroze dobijene naprednim tehnikama snimanja sa detaljnim informacijama o životnom stilu učesnika i podacima iz studija molekularne omike.
„Ovi molekularni podaci omogućili su nam da unapredimo naše znanje o uzročnim mehanizmima subkliničke ateroskleroze, kao i o njenim kliničkim posledicama, pružajući ključne informacije za personalizovanije lečenje bolesti u njenim ranim fazama“, rekla je Lara Peci.
Koristeći transkriptomske i proteomske podatke, studija pokazuje da sistemska upala izazvana kod osoba sa visokim opterećenjem aterosklerotskih plakova može biti ključni faktor u ubrzavanju njihovog epigenetskog starenja.
Autori zaključuju da studija identifikuje čvrstu vezu između prisustva, obima i progresije subkliničke ateroskleroze i ubrzanog epigenetskog starenja, delimično posredovanog hroničnom inflamacijom niskog stepena izazvanom inflamatornim citokinima.
Autori ipak prepoznaju da su potrebne dalje longitudinalne studije tokom dužeg perioda praćenja i podržane više eksperimentalnih podataka, kako bi se pružila detaljnija karakterizacija uticaja ateroskleroze na zdravlje i očekivani životni vek i identifikovali osnovni mehanizmi.
