Kako su pandemija i mere preduzete da se ona stavi pod kontrolu uticale na kvalitet života i mentalno zdravlje muškaraca i žena? Ovo pitanje je istraživao tim Univerzitetske bolnice Vircburg. Nalazi su objavljeni u Scientific Reports.
Da li se još neko seća početne faze pandemije 2020. godine, kada su prodavnice, restorani, bioskopi i pozorišta ostali zatvoreni; kada su sastanci sa prijateljima i rođacima bili zabranjeni; kada je školski čas morao da se odvija kod kuće u dečijim sobama; kada nije bilo mogućnosti putovanja?
Danas se čini da je većina ljudi odavno zaboravila ova vremena. Ipak, različite mere javnog zdravlja koje su preduzeli političari verovatno su izazvale ogroman stres za mnoge. Strah za posao, briga za bolesne rođake, nervozno naprezanje kada roditelji i deca sede zajedno u malom stanu i moraju da pomire kućnu kancelariju i školovanje kod kuće: sve je to imalo trajne posledice, pokazuju brojne studije.
Istraživači su bili zainteresovani za odnos između briga o radnom mestu i o drugim ljudima sa problemima mentalnog zdravlja neke osobe – kao što su anksioznost i depresija – i za njihov kvalitet života uopšte, kako na njih utiče podrška prijatelja ili rada, i da li rezultati pokazuju razlike između muškaraca i žena.
Nalazi su nedvosmisleni. U ovom kompleksu različitih varijabli i faktora uticaja, anksioznost igra centralnu ulogu. Postoje, međutim, izrazite rodno specifične razlike. „Kod muškaraca, anksioznost raste zajedno sa zabrinutošću za posao, efekat koji se ne vidi kod žena. S druge strane, uspeli smo da registrujemo povećanje nivoa anksioznosti kod žena uporedo sa porastom njihove brige za porodicu i prijatelje. “, kaže istraživač Grit Hein.
Pored toga, studija pokazuje da žene u takvim vremenima pozitivno reaguju na podršku prijatelja i porodice tako što doživljavaju poboljšan kvalitet života. Kod muškaraca, ovaj fenomen se nije manifestovao.
Hajn je profesor translacione socijalne neuronauke na Klinici i Poliklinici za psihijatriju, psihosomatiku i psihoterapiju u Univerzitetskoj bolnici. Ona i njen postdok Martin Vajs vodili su studiju.
„U prošlosti su brojne studije istraživale uticaj psihosocijalnih faktora kao što su podrška prijatelja i kolega i finansijske, profesionalne ili lične brige na mentalno zdravlje i kvalitet života. Ipak, podaci o tome da li su ove korelacije iste za muškarce i nedostajale su žene“, kaže Hajn, objašnjavajući pozadinu studije. Proširujući ranije studije, istraživački tim iz Vircburga je stoga sada ispitao uticaj ovih faktora u odnosu na pol.
Tim je relevantne informacije dobio od velike grupe ispitanika: učesnika takozvane STAAB studije. Ova studija obuhvata kohortu od oko 5.000 nasumično odabranih dobrovoljaca iz opšte populacije Vircburga i prvobitno se fokusirala na razvoj kardiovaskularnih bolesti. Tokom pandemije COVID-19, program je spontano proširen kako bi uključio psihosocijalne uticaje pandemije, zaključavanje i druge neželjene efekte.
U anketi je učestvovalo ukupno 2.890 ljudi (1.520 žena i 1.370 muškaraca). Njihova starost se kretala od 34 do 85 godina, sa medijanom od 60 godina.
Između juna i oktobra 2020. morali su da popune opširan upitnik o svom mentalnom zdravlju. Između ostalog, od njih je zatraženo da daju informaciju o tome koliko se snažno osećaju podržano od svog društvenog okruženja, svojih kolega i nadređenih i da li imaju nekoga sa kim mogu da razgovaraju o svojim problemima. Upitani su i u kojoj meri ih opterećuju zabrane kontakta sa roditeljima i bakama i dekama i koliki su stres na poslu ili u školi. Finansijski problemi ili brige oko njih bili su predmet daljih pitanja.
Da bi procenili podatke, Hajn i njen tim su koristili analizu mreže. „Analize zasnovane na mrežnom pristupu omogućavaju grafičko predstavljanje svih varijabli kao pojedinačnih čvorova“, objašnjava Hajn. Tako je moguće identifikovati varijable koje su posebno povezane sa drugim varijablama. Mreža može, na primer, da pokaže složene odnose između simptoma različitih mentalnih poremećaja i tako objasni moguće komorbiditete.
Hein i Veiß jedva da su bili iznenađeni rezultatima. „Zapažanje da su muškarci snažnije povezani sa poslom, a žene snažnije sa porodicom i prijateljima može se pratiti do tradicionalnih rodnih normi i uloga“, objašnjava Hajn. Otuda se muškarci obično osećaju više pogođenim nesigurnošću posla i nezaposlenošću, što dovodi do većeg psihičkog stresa.
Žene, s druge strane, doživljavaju veći napor kada osećaju da zanemaruju svoju porodicu. Takođe je moguće da se žene bolje psihički snalaze kada dobiju podršku prijatelja i porodice. „Ovo je u skladu sa tradicionalnom porodičnom ulogom žene, koja uključuje jaču tendenciju održavanja bliskih društvenih kontakata i traženja socijalne podrške kako bi se smanjio stres i povećalo blagostanje“, kaže Hajn.
Iako su ovi nalazi nedvosmisleni, vođe studije ukazuju na brojna ograničenja. Najvažnije je, napominju,: „Pošto je pandemija COVID-19 predstavljala vrlo specifičan kontekst, ostaje da se razjasni da li se naši rezultati mogu preneti na opšte situacije nezavisne od pandemije.
Jedan nalaz je, međutim, neosporan, kažu oni: „Naši rezultati podvlače potrebu da se uzmu u obzir socijalni aspekti u terapijskim intervencijama kako bi se poboljšalo mentalno zdravlje žena i muškaraca“.
