Zaštita okeana i obezbeđivanje sredstava za život i sigurnost hrane ne moraju da se međusobno isključuju. Nova studija, koju je vodio Centar za istraživanje životne sredine Smithsonian (SERC), pokazuje da ograničavanje ljudske aktivnosti u delovima okeana može poboljšati zdravlje morskog okruženja i dobrobit obližnjih priobalnih zajednica, naglašavajući potencijalnu vrednost ovih zaštićenih morskih oblasti (MPA) u postizanju višestrukih ciljeva održivog razvoja širom sveta.
U decembru 2022. godine, skoro 200 nacija se složilo da zaštite najmanje 30% kopnenih i morskih ekosistema planete do 2030. godine — čuveno obećanje „30 puta 30“ — kao deo Konferencije Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu. Novouspostavljeni MPA su kritični za postizanje ovih ciljeva. Međutim, sprovedeno je malo istraživanja da bi se otkrilo da li MPA utiču na napredak ka postizanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, posebno onih koji se odnose na morske ekosisteme, bezbednost hrane i ublažavanje siromaštva.
Za novu studiju, istraživači DERK-a su ispitali uticaje MPA u regionu Mezoameričkog grebena. Oni ne samo da su otkrili da MPA sa najstrožim ograničenjima ribolova pomažu u održavanju ribarstva, već su takođe pronašli vezu između zaštite mora i povećanog prihoda i sigurnosti hrane u obližnjim obalnim zajednicama.
„Naša studija pruža dokaze da MPA u regionu Mezoameričkog grebena imaju potencijal da istovremeno koriste i ljudima i prirodi“, rekao je Justin Novakovski, viši naučnik SERC-a i vodeći autor studije, objavljene u Nature Sustainabiliti.
„Zaštićena morska područja su pozdravljena kao način da se istovremeno zaštite ribarstvo i ekosistemi i promovišu blagostanje u obalnim zajednicama“, rekao je Steve Canti, koautor i koordinator Laboratorije za očuvanje mora u DERC-u. „Ovo je jedan od prvih pokušaja da se zajedno procene ove koristi. Naši podaci kritički pokazuju da dobro sprovedene zone koje se ne uzimaju pomažu u obnavljanju populacije ribe i da su ove zone povezane sa većim blagostanjem u obližnjim obalnim zajednicama.“
Da bi došli do ovih nalaza, autori su se oslanjali na mešavinu podataka ekoloških i društvenih organizacija. Oni su prenamenili podatke Inicijative za zdrave grebene iz praćenja grebenskih riba. Koristili su skupove društvenih podataka Američke agencije za međunarodni razvoj da bi procenili faktore kao što su prihod, sigurnost hrane i verovatnoća „zaostajanja u razvoju“ kod male dece zbog hronične neuhranjenosti.
Naučnici DERK-a su izračunali prisustvo ribe u smislu biomase, odnosno ukupne mase riblje populacije na datom području. MPA sa najvišom zaštitom imala su u proseku 27% više riblje biomase od zona otvorenog pristupa bez ikakvih ograničenja. Komercijalno vredne ribe poput škarpine bile su još bogatije, sa 35% više biomase.
Što se tiče socijalnih beneficija, mala deca koja su živela u blizini MPA su imala otprilike upola manju verovatnoću da će patiti od usporavanja rasta, što je ključni pokazatelj nesigurnosti hrane. A prosečan indeks bogatstva, mera relativnog prihoda domaćinstva, bio je 33% viši u zajednicama u blizini najbolje zaštićenih MPA.
„MPA nesumnjivo pomažu u poboljšanju zdravlja grebena i ribarstva i, u nekim slučajevima, mogu pozitivno uticati na dobrobit priobalnih zajednica“, rekla je Sara E. Bonilla-Anariba, istraživač sa Univerziteta Penn State i jedan od autora rada. „Međutim, u toku je debata o faktorima koji utiču na njihove pozitivne ishode.“
Na primer, ova studija nije bila u stanju da utvrdi koje grupe su imale najviše koristi od MPA – da li su to prvenstveno bila ribarska domaćinstva ili oni koji su prihod ostvarivali iz drugih industrija, poput turizma. Moć MPA predvođenih zajednicom takođe je vredna daljeg proučavanja, rekli su autori.
„Još uvek mnogo toga ne znamo o interakciji između zaštićenih morskih područja, ribarstva i ljudskog blagostanja“, rekao je Nejtan Benet, vodeći naučnik Globalnih okeana za Svetski fond za divlje životinje. „Kako zaštićena morska područja utiču na druge aspekte ljudskog blagostanja? Koji faktori povećavaju pozitivne rezultate? Koliko su efikasna obalna zaštićena morska područja koju vodi zajednica?“
Tu je i potencijalno prevelika uloga lokacije.
„Lokacije MPA su često pristrasne prema područjima sa nižim ljudskim pritiskom“, rekao je koautor Sebastien Kostedoat, viši menadžer istraživanja društvenih nauka u Conservation International. Da bi se ovo objasnilo, tim je statistički uporedio lokacije u blizini i udaljene od MPA na osnovu njihovih karakteristika lokacije, da bi dobio bolju procenu stvarnih uticaja MPA.
„Ciljevi održivog upravljanja morskim resursima, povećanje bezbednosti hrane i smanjenje siromaštva u lokalnim zajednicama ne dovode uvek do kompromisa — ovi pozitivni ishodi mogu se desiti na istim mestima“, rekao je Novakovski. „Pod pravim uslovima, intervencije očuvanja poput MPA mogu biti centralne strategije za postizanje višestrukih ciljeva održivog razvoja.“