Studija koju je vodio Medicinski centar Univerziteta Vanderbilt u kojoj je upoređivana dva tipa laringoskopa koji se koriste u trahealnoj intubaciji kritično bolesnih pacijenata pokazala je da je upotreba video laringoskopa povećala uspešnu intubaciju pri prvom pokušaju, u poređenju sa upotrebom direktnog laringoskopa, standardnog pristupa starog skoro jedan vek.
Ispitivanje DEVICE (Direct Versus Video LaringosCopE), objavljeno danas u Nev England Journal of Medicine, uporedilo je dva uređaja koja se koriste za intubaciju pacijenata u odeljenju za hitne slučajeve (ED) i jedinici intenzivne nege (ICU): direktni laringoskop i video laringoskop.
Skoro jedan vek intubacija traheja se obavlja direktnim laringoskopom, jednostavnim uređajem koji se sastoji od drške i sečiva sa svetlom. Ali u poslednjih 20 godina video laringoskopi su postali sve više korišćeni. Uređaj ima kameru blizu vrha oštrice za poboljšanje pregleda glasnih žica. Koristeći video laringoskop, kliničar posmatra postavljanje endotrahealne cevi na ekranu.
„Više od 1,5 miliona kritično bolesnih odraslih podvrgne se intubaciji dušnika van operacione sale u SAD svake godine, a oko 80% njih je sa direktnim laringoskopom jer su video uređaji skuplji“, rekao je dr Metju Semler, mr. docent medicine na Odseku za alergiju, plućnu i intenzivnu medicinu, i ko-stariji autor studije, zajedno sa Džonatanom Kejsijem, MD, docentom medicine.
„Bez dokaza koji bi nam rekli da li je video laringoskop vredan dodatnih troškova, njihovo uvođenje u praksu je nepotpuno“, rekao je on.
„U ED i intenzivnoj intenzivnoj neuspeh intubacije traheje pri prvom pokušaju se dešava oko 20-30% vremena, što dovodi do povećanog rizika od komplikacija opasnih po život, kao što su nizak nivo kiseonika u krvi, promene krvnog pritiska, srčani zastoj, čak i smrt“, rekao je Semler.
„Ali do sada, nije bilo definitivnih podataka koji bi nam rekli da li je video laringoskop bolji od direktnog laringoskopa za intubaciju kritično bolesnih odraslih osoba. Iako je poznato da video laringoskopi poboljšavaju pregled, do sada je bilo nejasno da li poboljšavaju lakoća sa kojom se prolazi kroz cev. Objavljeno je nekoliko malih i konfliktnih studija, a nedostatak definitivnih dokaza je usporio usvajanje.“
„Čak i na mestima gde su oba uređaja dostupna, uključujući Vanderbilt, mnogi lekari veruju da su ekvivalentni i upotreba direktnog laringoskopa ostaje uobičajena“, rekao je Semler.
Studija je obuhvatila 1.417 pacijenata iz 17 hitnih odeljenja i intenzivne nege u 11 bolnica širom zemlje. Primarno postavljeno pitanje je da li je jedan uređaj bolji za uspešno ubacivanje cevi za disanje iz prvog pokušaja.
„U našem randomizovanom ispitivanju uspešna intubacija iz prvog pokušaja desila se kod 71% pacijenata u grupi sa direktnim laringoskopom i 85% pacijenata u grupi sa video laringoskopom, što je apsolutno povećanje od 14%,“ rekao je Matthev Prekker, MD, MPH, docent. urgentne medicine i interne medicine u Hennepin Counti Medical Center i prvi autor studije.
Istraživačka grupa je takođe posmatrala sekundarni ishod – komplikacije.
„Postoje i druge komplikacije koje se češće javljaju kada ne možete uspešno postaviti cev za disanje iz prvog pokušaja, kao što je srčani zastoj“, rekao je Kejsi. „Nadamo se da će korišćenje video laringoskopa sprečiti ove retke, ali važne događaje, ali za dokazivanje ovoga bi bilo potrebno veće ispitivanje.“
„Ono do čega smo došli u ovom suđenju je da je u budućnosti zaista velika razlika u postavljanju cevi za disanje pri prvom pokušaju dovoljna da video laringoskop učini uređajem prve linije za intubaciju kritično bolesnih odraslih u ED i intenzivnoj nezi.“
Semler je rekao da studija takođe pokazuje da se čini da je video laringoskop posebno koristan za manje iskusne kliničare.
„Neke trahealne intubacije rade anesteziolozi koji su intubirali hiljade pacijenata tokom svog života, ali mnoge u ED i intubaciji rade lekari koji imaju manje ukupnog iskustva sa intubacijom. Čini se da je video laringoskop posebno koristan kada osoba koja vrši intubaciju je manje iskusan. U osnovi udvostručuje šanse da se cev za disanje uspešno ubaci iz prvog pokušaja, verovatno zbog sposobnosti da se vrlo jasno vide glasne žice.“
Semler je rekao da je potrebno više studija da bi se uporedila dva tipa video laringoskopa – jedan u obliku direktnog laringoskopa, a drugi, hiperanguliran sa zakrivljenom oštricom.
„Sada kada znamo da treba da koristimo video laringoskop, sledeće logično pitanje je koji tip. Nadamo se da će buduća istraživanja moći da odgovore na to pitanje.“
