Naučnici su pokazali da svetlosno zagađenje – posebno svetlo u plavom spektru – može da promeni ponašanje riba nakon samo nekoliko noći i da utiče na njihovo potomstvo. Tim iz Kine proučavao je kako su ženke zebrice reagovale nakon noćnog izlaganja veštačkoj svetlosti, koja se smatra glavnim izvorom svetskog zagađenja svetlosti.
Ribe su bile izložene različitim talasnim dužinama veštačke svetlosti noću tokom devet noći, što je dovelo do toga da manje plivaju, da se drže bliže jedna drugoj i da provode više vremena blizu zida akvarijuma. Ova ponašanja nalik anksioznosti primećena su kod riba pod svim talasnim dužinama svetlosti, ali svetlost kratke talasne dužine u plavom spektru izazvala je najbrže i najjače promene.
Rezultati dalje otkrivaju da svetlosno zagađenje može imati dugotrajne posledice: potomci rođeni od majki izloženih svetlosti manje su plivali uprkos tome što nikada nisu bili izloženi. Studija je objavljena u časopisu Nauka o totalnoj životnoj sredini.
Veštačko svetlo noću zagađuje životnu sredinu dodavanjem luminescencije na mesta koja bi inače bila mračna noću. Postoji na otvorenom kroz svetla koja osvetljavaju ulice, zgrade i industrijske oblasti cele noći; a postoji u zatvorenom prostoru kroz uređaje koji drže našu pažnju do večeri.
Poznato je da veštačko svetlo noću utiče na većinu organizama narušavajući prirodne ritmove bioloških procesa, koji su koordinisani ciklusima svetlosti i tame.
„Spavanje je jedan od glavnih procesa životinja koji se ometa veštačkim svetlom noću, pa smo bili radoznali da saznamo šta to znači za njihovu sposobnost da se snalaze u životu. Drugim rečima, šta to znači za njihovo ponašanje?“ kaže Vei Vei Li, prvi autor studije koji je radio kao doktorant na Institutu Maks Plank za ponašanje životinja.
„Nivo svetlosti koji smo koristili u našoj studiji odgovara onome što već sija u domove životinja noću kroz mnoge izvore koje postavljamo napolju. I otkrili smo izuzetno jake i jasne negativne efekte na ponašanje riba i njihovih potomaka nakon samo nekoliko svetlih noći“.
Pošto je poznato da se negativni efekti veštačkog svetla noću javljaju kod ljudi zbog izlaganja svetlosti u plavom spektru, tim je želeo da zna da li različite talasne dužine takođe utiču na ponašanje riba drugačije.
Izložili su ženke zebrice celonoćnom svetlu u 10 svetlosnih režima: devet odvojenih talasnih dužina u vidljivom spektru, kao i belo svetlo. Svetla su postavljena na 20 luksa, otprilike na intenzitetu ulične rasvete koja se vidi na daljinu i čemu bi životinje bile izložene u spoljašnjim sredinama.
Otkrili su da su nakon osam noći izloženosti sve talasne dužine prouzrokovale da ribe manje plivaju, da se drže bliže jedna drugoj i da provode više vremena u blizini zida akvarijuma, što je ponašanje poznato kao „tigmotaksija“ ili grljenje u zid, što je pokazatelj životinjskog anksioznost. Međutim, efekat plave svetlosti mogao se videti ranije, nakon samo pet dana izlaganja, pri čemu je svetlost na 470 nm imala najjači efekat od svih.
„Ovo je u skladu sa onim što je poznato kod ljudi, da izlaganje plavom svetlu naših elektronskih displeja ima najveći uticaj na naš san i moguće druge fiziološke cikluse“, kaže koautor Aneesh Bose, koji je radio dok je bio u Maku. Plankov institut za ponašanje životinja.
Studija nije imala za cilj da otkrije mehanizam, ali autori spekulišu da bi deprivacija sna mogla biti ono što leži u osnovi obrazaca u njihovim podacima. Njihovo otkriće da su se promene u ponašanju pokazale nakon pet ili osam noći izloženosti, a ne odmah, može se objasniti nedostatkom sna.
„Riba bi mogla da povuče nekoliko noći, ali nakon previše noći poremećenog sna, na kraju ih je sustigla“, objašnjava Bose, koji je sada istraživač na Švedskom univerzitetu poljoprivrednih nauka.
Studija je takođe otkrila da se uticaji svetlosnog zagađenja nisu završili na pojedincu, već su se prenosili na potomstvo. Nakon izlaganja veštačkom svetlu noću, ženki zebrice iz studije je dozvoljeno da se razmnožavaju i tim je odgajao svoje potomstvo u uslovima prirodnog osvetljenja.
Nakon 15 dana, istraživači su testirali plivajuće ponašanje larvi koristeći specijalizovani automatizovani softver za praćenje dizajniran da kvantifikuje nivoe aktivnosti male ribe. Potomci izloženih majki pokazali su smanjeno kretanje tokom dana uprkos tome što nikada nisu bili izloženi svetlu noću.
„Otkrili smo da je svetlosno zagađenje poremetilo prirodno ponašanje riba, a ovaj poremećaj može imati posledice na fitnes i performanse“, kaže Ming Duan, poslednji autor studije sa Instituta za hidrobiologiju Kineske akademije nauka.
Da bi se ublažile posledice noćnog veštačkog svetla na divlje životinje, autori kažu da je potrebno obratiti posebnu pažnju na to kakvu svetlost emituju ljudski izvori. Duan dodaje: „Mnoga mesta na kojima osvetljavamo noću su blizu staništa životinja. Najbolja stvar koju možemo da uradimo je da smanjimo upotrebu izvora svetlosti plave talasne dužine gde životinje pokušavaju da spavaju.“
