Mnoge ptice pevačice se gnezde ranije u proleće zbog toplijih temperatura izazvanih klimatskim promenama. Ali pomeranje donosi još jednu opasnost koja je posebno smrtonosna za gnezde: veću izloženost temperaturnoj varijabilnosti u vidu hladnoće i toplotnih talasa. Takvi ekstremi dovode do više neuspeha gnezda. Ovi nalazi potiču iz studije Cornel laboratorije ornitologije koja je upravo objavljena u časopisu Nature Communications.
„Kada govorimo o promenama temperature, fokus je uglavnom na prosecima“, rekao je ko-vodeći autor Konor Taf, istraživač na Odeljenju za ekologiju i evolucionu biologiju Univerziteta Cornell.
„Ali sva stvorenja, uključujući ljude, ostvaruju interakciju sa vremenskim uslovima u ovom trenutku, a ne sa dugoročnim prosecima. Čak i jednodnevni ili dvodnevni period kada je stvarno hladno ili stvarno vruće može biti neverovatno izazovan čak i ako prosečna temperatura nije t promenio. Promena proseka temperature i varijabilnost temperature su dve različite komponente klimatskih promena.“
Da bi razumeli kako temperaturna varijabilnost može uticati na uspeh gnežđenja, istraživači su analizirali 300.000 zapisa o pticama koje se razmnožavaju dostavljene projektu NestVatch u Cornell Lab između 1995. i 2020. Oni su odredili najhladniji trodnevni period i najtopliji trodnevni period za svaki od gnezda, a zatim pogledao da li te vrednosti predviđaju niži uspeh gnežđenja. Uspeh se merio po tome koliko je gnezda preživelo da se opere.
„Otkrili smo da je 16 od 24 vrste koje smo proučavali imalo smanjen reproduktivni uspeh kada je došlo do hladnoće tokom faza inkubacije ili gnežđenja“, rekao je Taf. „Jedanaest od 24 imalo je smanjen uspeh kada je došlo do toplotnog talasa tokom sezone parenja. Vazdušni insektojedi su bili najosetljiviji na ekstremne temperature, posebno na hladno.“
Ogromna većina ptica hrani svoje mlade insektima, bez obzira na njihovu konačnu ishranu, a hladnoće smanjuju dostupnost insekata. Ako se ove epizode dogode kada su gnezdi najranjiviji, oni mogu izazvati masovno odumiranje. Tokom naglog hladnoće, odrasle ptice se mogu odseliti da bi pronašle uslove za preživljavanje koji ostavljaju jaja i gnezde izložene hladnoći i nedostatku hrane.
„Planci su ti koji su zaista teško pogođeni jer još ne mogu da regulišu sopstvenu telesnu temperaturu“, rekao je koautor Rajan Šipli, doktor nauka sa Univerziteta Kornel. student u vreme istraživanja. „Gnezdi takođe rastu eksponencijalnom brzinom tokom prve nedelje ili dve života i ako aktivnost insekata opadne zbog hladnoće, mlade ptice verovatno neće preživeti.
Taf i Šipli su takođe ispitali 100-godišnje vremenske podatke da vide da li je došlo do promena u vremenu zahlađenja i toplotnih talasa tokom sezone razmnožavanja od marta do avgusta u Sjedinjenim Državama i Kanadi. Iako nisu pronašli jasan obrazac u vremenu ekstremnih temperatura, primećuju da je svuda toplije.
„Čak i ako gnezdi nekako uspeju da prežive hladno ili toplotni talas, i dalje mogu postojati dugoročne posledice koje utiču na opšte zdravlje ptica“, primećuje Šipli. „Gledamo samo kratak snimak tokom ranog života i ne možemo meriti dugoročno zdravlje u divljoj populaciji bez pojasa.“
Prethodne studije Tree Svallov ovih autora pokazale su da je temperatura tokom razvoja važna jer je direktno povezana sa brzinom rasta gnezda i njihovom telesnom masom kada se pere. To, zauzvrat, utiče na to koliko je verovatno da će preživeti, proći kroz migraciju i vratiti se da se razmnožavaju sledeće godine. Stoga, promene u varijabilnosti i vremenu ekstremnih temperatura i promene u sezoni parenja mogu da se kombinuju da dovedu do posledica koje menjaju život za pojedince i za populacije ptica.
