Novo istraživanje na ACR Convergence 2023, godišnjem sastanku Američkog koledža za reumatologiju (ACR), pokazuje da su pacijenti sa refraktornom juvenilnom sistemskom sklerozom značajno poboljšali skoro sve mere tokom dve godine nakon transplantacije autolognih matičnih ćelija.
Sistemska skleroza sa juvenilom (jSSc), takođe nazvana skleroderma, je deformišući autoimuni poremećaj obeležen otvrdnjavanjem kože i unutrašnjih organa, uključujući digestivni trakt, pluća, mišićno-skeletni sistem, bubrege i srce. Psihološki i fizički efekti bolesti traju iu odraslom dobu, a mnogi pacijenti imaju skraćeni životni vek.
Efikasne terapije za teške jSSc su ograničene. Standard nege je lek za hemoterapiju ciklofosfamid, koji može izazvati sopstvene značajne komplikacije. Studije u SAD i Evropi pokazale su da odrasli koji imaju SSc i otporni su na standardne tretmane mogu imati koristi od autologne transplantacije matičnih ćelija (ASCT), koja koristi sopstvene krvotvorne matične ćelije pacijenta za resetovanje imunološkog sistema. Mnogo manje se zna o bezbednosti i efikasnosti postupka kod mladih pacijenata.
Kathrin Torok, MD, direktor klinike za sklerodermu na Univerzitetu u Pitsburgu, i kolege su se osećali sigurnim u razvoj protokola za transplantaciju autolognih matičnih ćelija za tinejdžere i mlade odrasle osobe zbog njegovog uspeha kod starijih pacijenata i značajno smanjenog rizika od povezane smrtnosti. Njihov protokol je takođe manje intenzivan od nekih drugih, koristi nešto manje zračenja i ograničava količinu ciklofosfamida, zamenjujući ga tiotepom i alemtuzumabom.
Prva kohorta istraživača uključivala je pet pacijenata starosti od 15 do 21 godine koji su upućeni u pedijatrijski centar za sklerodermu Univerziteta u Pitsburgu nakon što nisu odgovorili na više od tri imunosupresivne terapije. Svi su ispunili kriterijume za autolognu transplantaciju matičnih ćelija zbog težine simptoma.
„Jedina opcija za prva dva maloletna pacijenta u našem centru koji su bili podvrgnuti transplantaciji matičnih ćelija bila bi transplantacija pluća da je njihova intersticijska bolest pluća (ILD) nastavila da napreduje“, kaže Torok.
Istraživači su sledili standardni protokol za transplantaciju matičnih ćelija: lekove za povećanje matičnih ćelija, koje su sakupljene putem fereze sa selekcijom CD34 i zatim zamrznute, nakon čega je usledilo pet dana intenzivne hemoradijacije za uništavanje ćelija u koštanoj srži.
Pacijenti su zatim dobijali infuziju sopstvenih matičnih ćelija, koje su počele da se šire i formiraju zdrave nove ćelije u koštanoj srži u roku od 10 do 20 dana. Tipično vreme prijema u bolnicu za celu proceduru bilo je tri do četiri nedelje. Pacijenti su zatim otpušteni u povezane stanove Ronald McDonald House Charities i nastavili su da vide transplantaciju koštane srži i druge specijaliste.
Klinički ishodi i procene koje su prijavili pacijenti prikupljeni su na početku i do 24 meseca nakon transplantacije. Rezultati su pokazali opšte poboljšanje bolesti od 75%, sa prosečnim 87% trajnog poboljšanja debljine kože. Četiri pacijenta su imala 55% poboljšanja crevnih simptoma, a tri su imala smanjenje gorušice za 67%, što je uobičajen problem kod skleroderme. Bilo je poboljšanja funkcije pluća od 5% do više od 10% kod nekoliko pacijenata.
Upitnik za procenu zdravlja u detinjstvu pokazao je značajno smanjenje srednje vrednosti među svim pacijentima nakon šest meseci, dok se funkcionalni skor transplantacije koštane srži povećao sa srednje vrednosti od 68 na 86, što oba označava značajno poboljšanje funkcije.
„Bio sam prijatno iznenađen [rezultatima]“, kaže Torok. „Pacijenti su mogli fizički da rade stvari koje godinama nisu mogli. Na primer, prvi pacijent je od toga da je mogao da pomogne mami oko 10 minuta da okreče sobu u kući do toga da je mogao da okreče ceo zid bez pauza ili osećaj iscrpljenosti ili potpuno ukočenosti. Postao je samostalniji, otišao na koledž, zaposlio se i putovao. Drugi pacijent je prvi put posle nekoliko godina mogao da vozi bicikl bez muke da zadahne i bio je ekstatičan. Ovo su trenuci koji menjaju život za ove pacijente.“
Torok je u procesu transplantacije još pacijenata i njen tim razvija opšte smernice za upućivanje pacijenata na transplantaciju matičnih ćelija.
„Krajnji cilj je da ne čekamo nekoliko godina i da odbacimo nekoliko lekova dok ne dođemo do autologne transplantacije matičnih ćelija“, kaže ona. „Naš cilj je da intervenišemo ranije kada se naša trenutna studija dokaže da je bezbednost i efikasnost dokazana, što do sada jeste. Jedno od praktičnih pitanja sa kojima se suočavamo je odobrenje osiguranja. U proseku, potrebno je oko 12 meseci od trenutka kada naš centar odredi pacijenta prema potrebi za transplantaciju matičnih ćelija do trenutka kada im za to bude odobren.“
Uprkos preprekama na putu, „autologna transplantacija matičnih ćelija je zaista intervencija koja spašava živote za pacijente koji imaju sistemsku sklerozu sa juvenilnim početkom“, kaže Torok. „To je trenutno najbolja terapija za tešku ili refraktornu bolest. Stvari se mogu promeniti ili modifikovati u budućnosti, ali to je trenutno najbolja terapija.“
