Hiljadama godina, dabrovi su imali veliki uticaj na holandski ekosistem i ljude koji su tamo živeli. Ovo je zaključak istraživanja arheologa Natali Brusgard. Glodari su korišćeni za hranu, odeću i alate i stvorili su pejzaž gostoljubiv za mnoge druge vrste.
Dabrovi mogu izgledati kao nedavni dolazak u Holandiju, sa njihovim rastućim prisustvom poslednjih godina. Ta je vrsta izumrla u 19. veku i ponovo je uvedena 1988. Ali pre toga dabrovi su bili rasprostranjeni hiljadama godina. „To je zaista autohtona vrsta“, kaže Brusgard. „U našem istraživanju želeli smo da pogledamo kako su se ljudi nosili sa prisustvom dabra u prošlosti. Do sada nije postojala dobra slika o tome.“
Zajedno sa kolegom arheologom Šumonom Huseinom (Univerzitet Arhus), Brusgard je analizirao prethodna iskopavanja u Holandiji, južnoj Skandinaviji, baltičkom regionu i Rusiji. Ovo je pokazalo da su dabrovi bili mnogo veći deo ljudske ishrane i pejzaža severne Evrope nego što se ranije mislilo.
Lovci-sakupljači su lovili dabrove u srednjem i kasnom kamenom dobu zbog njihovog mesa, krzna i kastoreuma, a od njihovih kostiju i zuba pravili su oruđe. Dabrovi su bili jedni od najčešćih sisara na nekim arheološkim nalazištima u Holandiji prema istraživanju nedavno objavljenom u The Holocene.
Prema Brusgaardu, dabrovi su stvorili raznolik ekosistem. Menjaju nivo vode u svom staništu pa je ulaz u njihov dom poplavljen, ali mogu da spavaju na suvom. Da bi to postigli, potrebna im je voda na određenom nivou, koji kontrolišu gradeći brane.
Drugi organizmi, kao što su ribe, vodene ptice i određene biljke, imaju koristi od nastalog pejzaža. „Dabrovi stvaraju veliku dinamiku u šumi, što je dobro za biodiverzitet. Na arheološkim nalazištima gde je bilo mnogo tragova dabra bilo je i mnogo tragova vidre, divlje svinje, štuke, smuđa i šarana. Ove vrste uspevaju u ekosistemu. koje dabrovi stvaraju“.
Istraživanje sugeriše da su ljudi voleli da žive u ovim „dabrovim pejzažima“ zbog prisustva hrane i resursa. „Sumnjamo da su lovci-sakupljači imali koristi od bogatog biodiverziteta koji su dabrovi stvorili. Iz tragova na ostacima kostiju jasno se vidi da su ljudi jeli dabrove. Istraživanja lobanja dabra pokazuju da su ih lovci ubili udarcem u glavu, verovatno da bi izbegli oštećenje krzna kako bi se osiguralo da se i dalje može koristiti. Dabrove čeljusti i zubi korišćeni su za izradu alata za obradu drveta.
Brusgard se nada da će njeno istraživanje doprineti raspravi o prisustvu dabrova u Holandiji. „Dabrovi su se vratili, cvetaju i rastu u populaciji. Ekolozi i menadžeri divljih životinja pozdravljaju životinju jer je dobra za biodiverzitet. Ali njeno prisustvo takođe izaziva određene neprijatnosti, na primer za farmere. Nećete biti srećni ako dabrovi preplave vaše polje.“
Brusgaardovo istraživanje pokazuje da su ljudi imali koristi od dabrova hiljadama godina. „Možemo da naučimo lekcije iz prošlosti. I svi imamo koristi od zdravog ekosistema. Moramo još jednom da naučimo da živimo sa dabrovima.“
