Aktivnost slepih miševa opada kako farme prelaze na organsku poljoprivredu, pokazuju nova istraživanja.
Organska poljoprivreda je bolja za biodiverzitet od konvencionalne poljoprivrede, koja se u velikoj meri oslanja na supstance kao što su pesticidi, herbicidi i đubriva.
Međutim, malo se zna o tome kako na divlje životinje utiče prelazni period kada farma postane organska.
Nova studija, koju su predvodili univerziteti u Bristolu, Getingenu i Ekseteru, procenila je efekte organske poljoprivrede praćenjem slepih miševa koji jedu insekte u voćnjacima citrusa na Kipru.
Aktivnost tri od četiri vrste uključene u studiju bila je značajno niža na farmama u prelaznom periodu u poređenju sa konvencionalnim farmama.
Međutim, aktivnost se povećala na uspostavljenim organskim farmama – što sugeriše „vremensko kašnjenje“ pre povećanja organskog biodiverziteta za najzastupljenije vrste slepih miševa.
„Bili smo iznenađeni našim rezultatima — očekivali smo da će prelazak na organsku poljoprivredu doneti pozitivne efekte od samog početka“, rekla je Penelope Fijalas sa Univerziteta u Ekseteru.
„Ne možemo biti sigurni zašto su slepi miševi negativno pogođeni, ali prethodna istraživanja sugerišu da tlo može da pati – sa negativnim efektima na druge divlje životinje – kada prestanu đubriva, pesticidi i drugi aspekti konvencionalne poljoprivrede.
„Tlo i širi ekosistem možda će trebati vremena da se oporave.“
Fialas je dodao: „Naši nalazi sugerišu da prelaskom na organsku poljoprivredu treba pažljivo upravljati, kako bi se ograničili svi negativni efekti na biodiverzitet.
„Na primer, susedne farme bi mogle da izbegnu istovremene prelaze, omogućavajući divljim životinjama da pronađu alternativna staništa u blizini dok svaka farma menja svoje metode.“
Gareth Jones, sa Univerziteta u Bristolu, rekao je: „Odavno znamo da organske farme često imaju veći biodiverzitet od inače sličnih konvencionalnih farmi.
„Međutim, prelazak na organsku poljoprivredu je malo proučavan, a utvrđivanje da li se štetni efekti tokom tranzicije primećeni ovde primećuju na druge životinje i biljke bilo bi zanimljiv budući istraživački projekat.
Studija je ispitala 22 podudarna para voćnjaka citrusa, upoređujući aktivnost slepih miševa na sertifikovanim organskim farmama sa konvencionalnim farmama i farmama u tranziciji organskog porekla sa konvencionalnim farmama.
Vrste slepih miševa uključene u studiju bile su: Kulov šišmiš (P. kuhlii), Savijev šišmiš (H. savii), obični šišmiš (M. schreibersii) i obični šišmiš (P. pipistrellus).
Nalazi su pokazali:
- Aktivnost Savijevih pipistrela bila je tri puta niža – a aktivnost Kuhl-ovih pipistrela i običnih šišmiša bila je dva puta niža – na organsko-tranzicionim farmama u poređenju s konvencionalnim farmama.
- Aktivnost Kuhl-ovih pipistrela bila je dva puta veća na organskim farmama u poređenju s konvencionalnim farmama.
- Aktivnost Kuhl-ovih pipistrela i Savijevih pipistrela bila je veća na organskim farmama nego na organsko-tranzicionim farmama (trostruko i dvostruko veća, redom).
- Prisustvo „polu-prirodnih“ područja oko farmi nije uticalo na ove razlike.
