Dolina Venosta se nalazi u Južnom Tirolu, koji je prvenstveno povezan sa planinama i prirodom. U ovom regionu na severu Italije više od 7.000 uzgajivača jabuka proizvodi 10% svih evropskih jabuka. Konvencionalna kultivacija jabuke se prvenstveno oslanja na sintetičke pesticide, koji se primenjuju raspršivačima uz pomoć ventilatora: insekticidi za borbu protiv štetočina kao što je mrtvački moljac i fungicidi protiv gljivičnih bolesti koje izazivaju kraste na plodovima. Ovo rezultira visokim nivoom zanošenja u okolinu, posebno u vetrovitim uslovima.
Dugo su čak i stručnjaci pretpostavljali da su sintetički pesticidi u suštini ostali u voćnjaku jabuka gde su primenjeni i da se mogu naći samo u neposrednoj blizini. Međutim, ova pretpostavka je zasnovana na zastarelim i manje osetljivim metodama merenja i činjenici da pesticidi daleko od proizvodnih područja jednostavno nisu zabeleženi, prema naučniku za životnu sredinu Karsten Bril iz RPTU u Landauu.
Sa današnjim savremenim analitičkim metodama, do 100 pesticida se može meriti istovremeno, čak iu niskim koncentracijama. U stvari, studije pokazuju da se pesticidi šire izvan poljoprivrednog zemljišta i utiču na insekte u prirodnim rezervatima ili se mogu naći u ambijentalnom vazduhu daleko od poljoprivrede.
U dolini Venosta pre nekoliko godina primećen je pad leptira na planinskim livadama. Stručnjaci su posumnjali u vezu sa upotrebom pesticida u dolini, ali jedva da postoje studije o tome koliko se sadašnji pesticidi zapravo transportuju i koliko dugo ostaju u zemljištu i biljkama.
Ovo je podstaklo Brula i njegovog kolegu Johana Zalera iz BOKU-a da istraže distribuciju pesticida u životnoj sredini u dolini Venosta. Njihovo istraživanje objavljeno je u časopisu Communications Earth & Environment.
„Iz ekotoksikološke perspektive, dolina Venosta je posebno interesantna, jer dolinu karakteriše veoma intenzivna obrada sa mnogo pesticida, a planine su dom osetljivih alpskih ekosistema, koji su u nekim slučajevima i strogo zaštićeni“, objašnjava Bril.
Zajedno sa svojim timom i kolegama iz BOKU-a i Južnog Tirola, analizirao je kontaminaciju pesticidima na nivou pejzaža — duž cele doline do velikih nadmorskih visina. Sistematsko beleženje i vizuelizacija sudbine pesticida u tako velikim razmerama je prvi put u nauci o životnoj sredini.
Za svoje proučavanje, istraživači su uspostavili ukupno 11 takozvanih visinskih transekata duž cele ose doline, poteza koji se protežu od dna doline na 500 metara nadmorske visine do planinskih vrhova iznad 2.300 metara. Tim je uzimao uzorke na svakih 300 metara duž ovih visinskih transekata. Biljni materijal je prikupljen i uzeti uzorci zemljišta na ukupno 53 lokacije.
Naknadna analiza je pokazala da iako se pesticidi sveukupno smanjuju na većim nadmorskim visinama i sa udaljenošću od voćnjaka jabuka, istraživači su ipak otkrili nekoliko supstanci u mešavinama u zemljištu i vegetaciji, čak iu gornjoj dolini Venosta gde se gotovo i ne uzgajaju jabuke.
„Pronašli smo supstance u udaljenim planinskim dolinama, na vrhovima iu nacionalnim parkovima. Tamo im nije mesto“, kaže Bril. Zbog ponekad jakih dolinskih vetrova i toplotnih strujanja u dolini Venosta, supstance su se širile dalje nego što bi se moglo pretpostaviti na osnovu njihovih hemijskih i fizičkih svojstava.
Čak i pri niskim izmerenim koncentracijama, pesticidi mogu dovesti do subletalnih efekata na organizme. Za leptire, na primer, to može značiti smanjenje polaganja jaja, što onda dovodi do smanjenja populacije. Postojalo je samo jedno mesto gde istraživači nisu pronašli pesticide u vegetaciji — zanimljivo je da na tom mestu ima i mnogo leptira.
Otkriveno skoro 30 pesticida
Istraživači su u životnoj sredini pronašli ukupno 27 različitih pesticida, ali istovremeno ističu da su svoja merenja obavili početkom maja i da se dalji proizvodi koriste tokom vegetacije do berbe. U proseku, skoro 40 primena pesticida je uobičajeno tokom sezone. To znači da su verovatne složenije smeše sa nekoliko supstanci i ponavljajuće veće koncentracije.
U skoro polovini svih uzoraka zemljišta i biljaka, istraživači su uspeli da izmere insekticid metoksifenozid, koji u Nemačkoj nije odobren od 2016. godine zbog štetnosti po životnu sredinu. Malo se zna o tome kako hronična izloženost pesticidima sa smešama u niskim koncentracijama utiče na životnu sredinu, kao i o mogućoj interakciji različitih supstanci.
U proceni rizika po životnu sredinu u okviru postupka evropske dozvole, smeše se ne ocenjuju, već se supstance razmatraju pojedinačno. „Ovo nema nikakve veze sa realnošću primene na polju ili u voćnjaku i njihovom sudbinom u životnoj sredini“, kaže Bruhl.
Istraživači su zabrinuti koliko je kontaminacija pesticidima bila raširena u zemljištu i biljkama i da su izloženi čak i nacionalni parkovi, koji su zapravo osnovani da zaštite ugrožene biljke i životinje. „Koncentracije koje smo pronašli nisu bile visoke, ali je dokazano da pesticidi utiču na život u zemljištu čak i pri veoma niskim koncentracijama“, objašnjava stručnjak za zemljište Johan Zaler iz BOKU-a.
Pored toga, tim je uvek pronalazio koktel različitih pesticida, čiji se efekti mogu pojačati. „Rezultati takođe pokazuju da je tehnika primene pesticida u uzgoju jabuke veoma potrebna za unapređenje, inače se toliko pesticida ne bi nalazilo van zasada jabuke“, uveren je Zaler. Takođe je neekonomično ako se pesticidi ne primenjuju posebno na ciljne organizme.
„Iz prethodnih studija znamo da su dečja igrališta u blizini voćnjaka jabuka kontaminirana pesticidima. U nekim slučajevima čak i tokom cele godine“, kaže koautor i kritičar pesticida Koen Hertoge, koji živi u dolini Venosta.
„Sadašnji rezultati pokazuju novu dimenziju problema, jer su čak i udaljena područja kontaminirana pesticidima. Mere zaštite prirode i zdravlja stanovništva su apsolutno neophodne i nova pokrajinska vlada je sada pozvana da reaguje.
Moguće mere bi bile smanjenje ili čak zabrana upotrebe pesticida, barem supstanci otkrivenih u udaljenim oblastima, zaključuju istraživači iz svojih nalaza. Zauzvrat, važno je promovisati prakse upravljanja koje takođe podstiču korisne interakcije insekata i štetočina, takozvani funkcionalni biodiverzitet u voćnjaku jabuke i u okolini.
To znači, na primer, polu-prirodne i cvećem bogate travnjake koji su raspoređeni po celom pejzažu i pružaju stanište za antagoniste štetočina jabuke. Pored toga, trebalo bi uvesti sistematski monitoring koji uključuje merenja na različitim lokacijama tokom cele godine kako bi se procenio celogodišnji unos pesticida.
Prema istraživačima, odgovornost za smanjenje upotrebe pesticida nije samo na uzgajivačima jabuka, već i na velikim lancima supermarketa: oni bi mogli da promovišu prihvatanje jabuka koje ne izgledaju baš tako savršeno. Ovo je sasvim realno. Činjenica da su ljudi takođe kritični prema upotrebi pesticida pokazala je 2014. referendumom u trgovačkom gradu Males/Mals u dolini Gornje Venoste, gde je većina glasala protiv konvencionalnog uzgoja jabuka.
Bril zaključuje: „Potrebni su nam regioni u kojima biljke i životinje nisu kontaminirane ovim bioaktivnim supstancama. Smanjenje pesticida — uključujući velike površine bez upotrebe bilo kakvog sintetičkog pesticida — i istovremeno širenje organske poljoprivrede hitno su potrebni da bi se smanjilo zagađenje pejzaža. Naši rezultati pokazuju da je potrebno hitno delovati sada, nažalost nemamo više vremena“.
