Broj insekata opada godinama. Ovo je već dobro dokumentovano za poljoprivredne površine. U šumama se, međutim, vremenski trendovi uglavnom proučavaju za vrste insekata koji se smatraju štetočinama.
Sada je istraživački tim na čelu sa Tehničkim univerzitetom u Darmštatu proučavao trendove velikog broja vrsta insekata u nemačkim šumama. Suprotno onome što su istraživači sumnjali, rezultati su pokazali da većina proučavanih vrsta opada. Rezultati su objavljeni u Communications Biologi.
Šume u srednjoj Evropi su nedavno bile u centru pažnje javnosti zbog svog značaja za ublažavanje klimatskih uticaja i zbog sveprisutnog oštećenja šuma kao posledica toplih i sušnih leta. Pored ljudi, mnoge životinjske vrste zavise od šumskih ekosistema, od kojih su većina insekti.
Insekti se često smatraju samo štetočinama u šumi, kao što pokazuju, na primer, izveštaji o potkornjacima ili kokoši. Dok su vremenske promene u populacijama potencijalnih štetočina insekata dobro proučene, malo se zna o statusu i trendu mnogih drugih fascinantnih vrsta insekata u šumama.
Nova studija koju su vodili istraživači sa Tehničkih univerziteta u Darmštatu i Minhenu u saradnji sa drugim istraživačima sada pokazuje kako su se populacije 1.805 vrsta insekata razvile u nemačkim šumama od 2008. do 2017. Na iznenađenje istraživača, broj pojedinaca je opao tokom vremena za većinu procenjenih vrsta.
Ovo je posebno iznenađujuće kada se uporedi sa poljoprivrednim zemljištem, gde se vrsta korišćenja zemljišta tokom vremena menjala i intenzivirala, na primer zbog efikasnijih pesticida, uklanjanja ivičnih struktura ili povećane kultivacije kukuruza. Poremećaji ovog tipa ne igraju ulogu u šumama.
Ipak, demonstriran je jasan pad šumskih vrsta, pri čemu su veće i brojnije vrste posebno opadale. Dok se nešto više vrsta povećalo nego smanjilo kod insekata biljojeda, značajno više vrsta se smanjilo u svim drugim vrstama hranjenja, kao što su grabežljivci ili razlagači mrtvog drveta.
Nova studija je sprovedena u okviru „Istraživanja biodiverziteta“, interdisciplinarnog prioritetnog programa za infrastrukturu koji podržava Nemačka istraživačka fondacija (DFG) od 2006. godine, u tri regiona: Nacionalnom parku Hainich, Uneskovom rezervatu biosfere Schorfheide-Chorin i UNESCO-u. Rezervat biosfere Svabian Alb.
Pad je bio veći u šumama sa visokim udelom četinara, kao što su smrča i bor, koji su prirodno retki u istraživanim područjima, ali su bili zasađeni u prošlosti. Nasuprot tome, gubici insekata su bili manji u autohtonim bukovim šumama. Štaviše, u zaštićenim šumama bez gazdovanja, padovi su bili manje ozbiljni nego u šumama kojima se intenzivno gazduje.
Sa ovom do sada najsveobuhvatnijom studijom o smanjenju broja insekata u šumama srednje Evrope, autori pokazuju da insekti ne opadaju samo u poljoprivrednim predelima — kao što je ranije pokazano — već i u šumama, koje pokrivaju skoro trećinu kopnene površine u Nemačkoj.
„Više od 60 procenata proučavanih vrsta insekata opada“, kaže glavni autor studije, dr Majkl Štab iz grupa za ekološke mreže Odeljenja za biologiju na Tehničkom univerzitetu u Darmštatu. „Ovo će vrlo verovatno imati uticaj na sve organizme u našim šumama jer se mreže hrane mogu promeniti.“ U svetlu klimatskih promena, potrebna su buduća istraživanja kako bi se otkrilo kako će sve veća suša i promene u izvornim šumama uticati na trendove populacije insekata.
Profesor Nico Bluthgen, šef Grupe za ekološke mreže, dodaje: „Naše šume prolaze kroz drastične promene zbog klimatske krize. Trenutno pokušavamo da shvatimo kako to utiče na populacije insekata.“
Rezultati studije sugerišu da ciljano upravljanje, uključujući promovisanje prirodnijeg sastava vrsta drveća i smanjenu žetvu drveća, može pomoći u ublažavanju opadanja insekata u našim šumama.
