Sisari se mogu uključiti u širok spektar kooperativnih i agresivnih društvenih ponašanja. Poznato je da su ova ponašanja pod uticajem različitih neuronskih kola, ali molekularne osnove ovih kola i njihov razvoj tokom vremena ostaju slabo shvaćeni.
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Grossman Univerziteta u Njujorku i Dečje nacionalne bolnice nedavno su sproveli studiju koja istražuje jedinstvene funkcije molekularno različitih ćelijskih populacija u amigdali, regionu mozga koji reguliše, automatsko i instinktivno ponašanje povezano sa strahom. Njihov rad, objavljen u Nature Neuroscience, pokazuje da dve transkripciono različite populacije ćelija amigdale proizvode različita društvena ponašanja kod mužjaka miševa.
„Prethodni rad u laboratoriji dr Džošue Korbina, uključujući moju doktorsku disertaciju, bili su ogromna inspiracija za projekat“, rekla je za Medical Kspress Julieta Lischinski, koautorka rada.
„Prethodno smo identifikovali dve razvojno različite podpopulacije koje su posedovale različite molekularne i elektrofiziološke identitete i bili smo zaintrigirani da bolje razumemo u laboratoriji dr Daju Lina da li će se funkcionalna uloga i in vivo odgovori ovih subpopulacija razlikovati. Takođe smo bili inspirisani izvanrednim radom iz prethodnih grupa koje istražuju funkciju i povezanost medijalne amigdale.“
Primarni cilj nedavne studije koju su sproveli Lischinski i njene kolege bio je da istraže kako interakcija između urođenog prirodnog razvoja (prirode) i životnih iskustava (negovanja) oblikuje odgovore neurona na društvene senzorne signale kod miševa i potencijalno drugih sisara.
U svojim eksperimentima, istraživači su pokušali da shvate da li je istorija razvoja (razvojna loza) ćelija u amigdali miševa predvidela njihovu funkciju dok su se životinje bavile društvenim ponašanjem.
„Da bismo saznali ulogu različitih subpopulacija medijalne amigdale, odlučili smo da koristimo in vivo funkcionalne alate na slobodno pokretnim muškim miševima“, objasnio je Lischinski. „Ovo nam je omogućilo da se pozabavimo dva istraživačka pitanja: Tokom kojih ponašanja se aktiviraju različite subpopulacije ćelija? I da li su ove subpopulacije potrebne za društveno ponašanje?“
Istraživači su merili promene u neuronskoj aktivnosti mužjaka miševa koristeći tehniku poznatu kao fotometrija vlakana, koja otkriva varijacije u aktivnosti čineći ćelije više ili manje fluorescentnim. Nakon toga, tim je koristio hemogenetske alate za aktiviranje ili utišavanje ćelija od interesa u amigdali, kako bi mogli da posmatraju društveno ponašanje miševa nakon njihovih intervencija.
„Naša studija je otkrila žičani krug kod muških miševa za obradu muških senzornih informacija i agresije u amigdali“, rekao je Lischinski. „Otkrili smo da su neuronski odgovori medijalne amigdale, funkcija i povezanost kola razvojno definisani i identifikovali kako iskustvo može oblikovati društvene reprezentacije.“
Eksperiment koji su sproveli Lischinski i njene kolege omogućio im je da identifikuju specifično neuronsko kolo u amigdali koje doprinosi agresivnom ponašanju kod mužjaka miševa. Čini se da zapažanja tima takođe potvrđuju ključnu ulogu životnih iskustava u oblikovanju razvoja ćelija u amigdali, a time i podsticanju različitih društvenih ponašanja.
Ova nedavna studija bi uskoro mogla da otvori put daljim hemogenetskim studijama koje pomno ispituju kako molekularno različite populacije neurona utiču na društveno ponašanje sisara, uključujući ljude. Ovo bi na kraju moglo pomoći da se bolje razumeju neuronske osnove psihijatrijskih i razvojnih poremećaja koje karakterišu agresivne tendencije ili teškoće u interakciji sa drugima.
„Razumevanje razvojnih i kružnih mehanizama za socijalno ponašanje je ključno za poboljšanje terapijskih pristupa za lečenje poremećaja koje karakterišu deficiti u društvenim interakcijama, kao što su poremećaji spektra autizma i poremećaji ponašanja, koji se mogu videti kod dece i adolescenata“, Lischinski dodao je.
„Buduća istraživanja u ovoj oblasti će uključivati dalje razumevanje uloge subpopulacija ćelija amigdale kod ženki miševa tokom društvenog ponašanja uključujući agresiju, kao i povezanost ovih ćelija amigdale sa drugim regionima u mreži društvenog ponašanja, skupom moždanih struktura uključenih u društveno ponašanje“.
