Sarkopenija je čest poremećaj kod starijih ljudi, koji se karakteriše progresivnim gubitkom mišićne mase i funkcije, stanje koje može značajno uticati na kvalitet života i povećati rizik od padova, povreda i zavisnosti. Istraživanje ovog fiziološkog procesa je od suštinskog značaja za razvoj efikasnih strategija koje će omogućiti populaciji da stari na zdrav način.
Studija objavljena u časopisu Autofagija otkriva da bi protein TP53INP2 mogao biti ključan u borbi protiv sarkopenije.
Studiju zajedno vode stručnjaci Antonio Zorzano, profesor na Biološkom fakultetu Univerziteta u Barseloni, i David Sebastijan, profesor na Fakultetu za farmaciju i prehrambene nauke UB. Obojica su takođe članovi Instituta za istraživanje u biomedicini (IRB Barselona) i Mreže Centra za biomedicinska istraživanja o dijabetesu i povezanim metaboličkim bolestima (CIBERDEM).
Studija, sprovedena u saradnji sa bolnicom Sant Joan de Deu u Sant Boi de Llobregat, pokazuje da su povišeni nivoi TP53INP2 u mišićima povezani sa povećanom mišićnom snagom i zdravijim starenjem kod ljudi.
Gubitak mišićne mase obično počinje da se manifestuje od 55. godine i negativno utiče na funkcionalnost i zdravlje ljudi. Kroz opsežnu studiju, tim je identifikovao kritičnu ulogu proteina TP53INP2 kao regulatora autofagije, ćelijskog procesa koji je neophodan za uklanjanje izmenjenih proteina i ćelijskih organela radi očuvanja mišićne mase i funkcije.
Studija, zasnovana na modelima miša i analizi uzoraka ljudskog mišićnog tkiva, pokazuje da se nivoi TP53INP2 smanjuju sa godinama. Međutim, ako se količina ovog proteina u mišićima veštački poveća, bilo dugoročno kod mladih miševa ili privremeno kod starijih miševa korišćenjem tehnika genetskog inženjeringa, rezultat je značajno poboljšanje mišićne mase i funkcije.
Ovi nalazi sugerišu da bi promovisanje aktivnosti TP53INP2 – a time i autofagije u mišićima – mogla biti efikasna strategija za borbu protiv sarkopenije i promovisanje aktivnijeg i zdravijeg starenja. U drugim studijama na ljudima, visoki nivoi TP53INP2 bili su povezani sa većom snagom i boljim fizičkim vežbama, naglašavajući njegov potencijal kao indikator zdravog starenja.
„Ova studija ne samo da naglašava važnost održavanja autofagije aktivnom u mišićima kako bi se sprečio gubitak mišićne mase, već nam takođe daje nadu za moguće tretmane koji bi mogli da poboljšaju ili ublaže efekte starenja na naše mišiće“, objašnjava Antonio Zorzano, profesor na Odeljenje za biohemiju i molekularnu biomedicinu na Biološkom fakultetu UB i šef Laboratorije za složene metaboličke bolesti i mitohondrije u IRB Barseloni.
„Pored toga, aktivacija autofagije putem proteina TP53INP2 poboljšala je kvalitet mitohondrija, ćelijskih organela koje su neophodne za generisanje energije. U prethodnim studijama smo već pokazali da se ovaj proces menja tokom starenja“, kaže profesor David Sebastijan, član Departmana za biohemiju i fiziologiju Farmaceutsko-prehrambenog fakulteta UB.
Saradnja sa bolnicom Sant Joan de Deu u Sant Boi de Llobregat bila je od suštinskog značaja za dobijanje pristupa biološkim uzorcima od dobro okarakterisanih pacijenata, što je omogućilo istraživačima da utvrde povezanost između mišićne ekspresije TP53INP2 i zdravog starenja kod ljudi.
Ovaj proboj ne samo da otvara nove puteve istraživanja u oblasti starenja, već i predlaže moguće intervencije za značajno poboljšanje kvaliteta života starijih, pomažući im da održe svoju nezavisnost i vitalnost.
Kao neposredni cilj, tim će nastaviti da istražuje da li na nivoe TP53INP2 kod svake osobe utiču genetski faktori i fizička aktivnost, ili da li druge navike kao što je ishrana igraju odlučujuću ulogu.
