Što više ljudi znaju o uređivanju gena, veća je verovatnoća da će osetiti da je bezbedno za upotrebu u poljoprivredi i medicini, prema istraživanju više od 4.500 ljudi širom Sjedinjenih Država.
Iako postoji tehnička razlika između „uređivanja gena“ i „genetske modifikacije“, poznate i kao transgenetika, ljudi često spajaju te dve biotehnologije kao genetski inženjering. Uređivanje gena ne uvodi novu biologiju u genotip poput modifikacije gena.
Brendon Mekfaden, predsedavajući Tajsona za ekonomiju prehrambene politike za Poljoprivrednu eksperimentalnu stanicu u Arkanzasu, bio je vodeći autor recenzirane studije kako bi saznao više o mišljenjima potrošača u Sjedinjenim Državama o bezbednosti uređivanja gena u poljoprivredi i medicini polja.
Istraživanje, koje je analiziralo ankete obavljene 2021. i 2022. godine, objavljeno je ove godine u Frontiers in Bioengineering and Biotechnology.
„Ljudi koji su čuli ili čitali mnogo o uređivanju gena uglavnom imaju povoljno mišljenje o tome da ga koriste u poljoprivredne ili medicinske svrhe“, rekao je Mekfaden. „Dakle, ljudi koji su manje upoznati sa uređivanjem gena će verovatno misliti da je nesigurno.“
Studija je, primetio je Mekfaden, pokazala da ljudi koji nisu toliko upoznati sa uređivanjem gena češće misle da je nesigurno i da im je potrebno više dokaza da bi promenili mišljenje. Taj dokaz bi mogao doći ili iz više studija ili iz vremena bez negativnog ishoda.
Istraživanja su pokazala da je u proseku ljudima sa negativnim mišljenjem o bezbednosti uređivanja gena potrebno oko 100 studija, ili 20 godina, da poboljšaju svoje mišljenje o bezbednosti uređivanja gena.
Međutim, McFadden je primetio da mnogi ljudi možda nikada neće promeniti svoje mišljenje o bezbednosti uređivanja gena. Više od 10% ispitanika je izjavilo da nijedno istraživanje ili vreme bez negativnog ishoda ne bi poboljšalo njihovo mišljenje o bezbednosti uređivanja gena za poljoprivredu i medicinske proizvode.
Koautor Ketrin A. Stofer, vanredni profesor na odeljenju za poljoprivredno obrazovanje i komunikaciju za UF/IFAS, rekla je da su rezultati prosvetljujući na više nivoa i da otvaraju više puteva istraživanja.
„Studija nas postavlja da testiramo eksplicitne poruke o broju studija ili godina istraživanja o ovoj tehnologiji koje bi mogle pomoći u ublažavanju zabrinutosti oko sigurnosti i podržavanju prednosti“, rekao je Stofer.
Kevin M. Folta, profesor UF/IFAS na odseku za hortikulturne nauke, rekao je da su bolje percepcije uređivanja gena povezane sa svešću o biotehnologiji.
„To znači da naučnici moraju da se uključe u razgovore o uspesima, kao što je to kako bi se bolest srpastih ćelija mogla izlečiti u narednih nekoliko godina“, rekao je Folta. „Nekada smo mislili da pružanje više dokaza nije promenilo mišljenja, ali ovaj rad pokazuje da možda možemo da promenimo percepciju javnosti ako efektivno delimo dobre stvari koje možemo da uradimo sa uređivanjem gena.
Uređivanje gena je „proces precizne promene ili brisanja nekoliko ‘slova’ DNK“, objasnili su istraživači u studiji. Ovo se razlikuje od genetske modifikacije, poznate i kao transgenetika, koja uvodi novu biologiju u genom.
I uređivanje gena i modifikacija gena se koriste u poljoprivredi za razvoj biljnih sorti koje su otpornije na sušu i bolesti za manje vremena od tradicionalnih tehnika oplemenjivanja. Studija napominje da je nedostatak proaktivnog javnog dijaloga oko primarnog uvođenja genetski modifikovanih organizama „naneo nepopravljivu štetu novoj naučnoj oblasti genetskog inženjeringa,” i da je kontinuirano širenje uređivanja gena u poljoprivrednom i medicinskom polju dovelo mnoge do poziv na „široki javni dijalog“ o tehnologiji.
Uređivanje gena u oblasti medicine je takođe poznato kao „genska terapija“ i ima za cilj da leči i izleči bolest ili učini telo sposobnijim za borbu protiv bolesti.
Prema klinici Mejo, genska terapija „obećava kao tretman za širok spektar bolesti, kao što su rak, cistična fibroza, bolesti srca, dijabetes, hemofilija i AIDS“. Istraživanje citirano u McFadden studiji pokazalo je da je javno mnjenje o uređivanju gena u medicinskom polju više podržavalo terapijsku upotrebu nego odbojnost prema upotrebi bez bolesti, a koja je kozmetička.
Podaci su prikupljeni tokom dva vremenska perioda korišćenjem anketa koje je Kualtrics distribuirao onlajn uzorcima odraslih u SAD. Institucionalni odbor za pregled na Univerzitetu Delaver odobrio je oba istraživanja. Prikupljanje podataka iz dva uzorka omogućilo je istraživačima da ispitaju stabilnost rezultata između grupa ispitanika i vremena.
Nedavna istraživanja javnog mnjenja o upotrebi biotehnologije u poljoprivredi fokusirala su se na razlike u mišljenjima između upotrebe uređivanja gena i genetske modifikacije. Mekfaden je primetio da su studije objavljene 2019. i 2020. zaključile da javnost generalno više podržava uređivanje gena u poljoprivredi nego genetsku modifikaciju.
Međutim, cilj nove studije bio je da se istraži javno mnjenje SAD o uređivanju gena u oblasti poljoprivrede i medicine. Drugi cilj studije bio je da se pruži bolji uvid u odnos između mišljenja o bezbednosti uređivanja gena i potencijalnog uticaja na poboljšanje mišljenja o bezbednosti.
Čini se da je javno prihvatanje povezano sa tim da li se uređivanje gena vrši u medicinske ili poljoprivredne svrhe. Studija je primetila da kada su učesnici američkih fokus grupa upitani o čemu razmišljaju kada čuju reči „uređivanje gena“, o medicinskoj oblasti se razgovaralo češće i opširnije nego o poljoprivredi.
Istraživači su istakli da je 2018. godine u Kini objavljena najava genski uređenih blizanaca što je povećalo svest javnosti o medicinskim primenama. Javna averzija prema upotrebi srodne biotehnologije u poljoprivredi je takođe dobro dokumentovana, dodao je Mekfaden, uprkos podršci naučne zajednice.
Na primer, ukazao je na istraživanje Pev Research-a iz 2014. godine među odraslima u SAD i istraživačima povezanim sa Američkom asocijacijom za unapređenje nauke u kojoj se procenjuje da se 88% njenih članova slaže da je genetski modifikovana hrana bezbedna za konzumiranje u poređenju sa samo 37% odraslih.
Rezultati studije pokazuju da je ljudima u SAD koji su upoznati sa uređivanjem gena, ili nemaju negativno mišljenje o bezbednosti, potrebno manje dokaza da bi poboljšali mišljenje o bezbednosti uređivanja gena. U proseku, ispitanici u oba uzorka su bili bolje upoznati sa uređivanjem gena u poljoprivredi i veća je verovatnoća da će imati pozitivno mišljenje o njegovoj upotrebi u poljoprivredi nego u medicinske svrhe.
„Kada imamo negativno mišljenje o nečemu, možda bi trebalo da se zapitamo šta bi nas navelo da promenimo mišljenje“, rekao je Mekfeden.
