Dodirivanje mračne strane i korišćenje anksioznosti i besa može izazvati više uspeha nego zabave i opuštanja — ali po cenu vašeg zdravlja. Multinacionalno istraživanje koje je vodio Univerzitet u Eseksu otkrilo je kako um obrađuje „emocije postignuća“.
Rad—objavljen u Journal of Personaliti and Social Psichology—naučno je identifikovao 12 emocija koje podstiču i utiču na uspeh.
Iako se na njih gledalo kao na negativna osećanja, otkriveno je da anksioznost i ljutnja daju energiju slično uživanju i nadi. Međutim, ova mračna osećanja su povezana sa nedostatkom strateškog razmišljanja i lošim zdravljem, uključujući psihosomatske simptome povezane sa stresom kao što su glavobolja, mučnina, bol u leđima i nedostatak sna.
Sveukupna nada je najsnažnija emocija—sa studijom koja otkriva pozitivne percepcije i osećanja kontrole dovode do uživanja u učenju, želje za uspehom i ponosa na dostignuća. Otkrilo je da ako dva učenika jednakih sposobnosti polažu test, učenik koji se nada će postići jednu ocenu više od svog negativnog vršnjaka. To može značiti da će manje optimistična osoba dobiti neuspešan D, dok će pozitivan učenik kući poneti C.
Vođa studije, profesor Rajnhard Pekrun, sa Odseka za psihologiju u Eseksu, rekao je: „Ovo je prva studija koja je razvila 3D model za emocije uspeha.“
„Iako model na prvi pogled može izgledati apstraktno, on pokazuje kako se emocije postignuća odnose na kritično važne delove naših života i može da definiše kako radimo na intervjuima za posao, testovima i drugim stresnim situacijama.
„Zanimljivo je da smo otkrili da nas osećanja poput anksioznosti i besa ponekad mogu motivisati više od uživanja ili opuštanja.
„Međutim, uprkos svojim energizirajućim moćima, oštrica anksioznosti može dovesti do problema sa mentalnim zdravljem, potkopati funkcionisanje imunog sistema i dovesti do pada performansi na duge staze.“
„Sveukupna nada je bila najzdraviji i najbolji način da se izazove uspeh i promoviše dugoročna sreća.“
„Neuspeh i borba kao takvi ne definišu nečiju budućnost, već percepcija neuspeha ima snažan uticaj na emocionalne reakcije.
Psihološka studija je uključivala studente sa nekoliko univerziteta i opštu odraslu populaciju. Održala se u četiri različite zemlje — Britaniji, Nemačkoj, Americi i Kanadi. Ispitano je više od 1.000 ljudi i procenjeno ih u različitim izazovnim situacijama na univerzitetu i na radnom mestu.
Sada se nadamo da će istraživanje uticati na to kako treneri, nastavnici i menadžeri inspirišu postignuća. U radu je utvrđeno da promocija vrednosti, značenja i zanimljivosti zadataka umesto isticanja uspeha dovodi do boljih rezultata. Nalazi pokazuju da je možda važno da lideri pokažu entuzijazam kako bi izazvali uzbuđenje i nadu kod kolega, studenata i sportista.
